Alergija na hranu kod dece

Alergija na hranu je česta među decom. Dijagnostikovanu alergiju na hranu ima 6 do 8 posto dece uzrasta do tri godine. Uglavnom su posredovane posebnim tipom antitela IgE koja deluju na jednu vrstu ćelija-mastocita. Mastociti oslobađaju histamin i druge hemijske supstance koje za posledicu imaju niz promena koje mi vidimo kao alergijsku reakciju.


Šta se smatra alergijom na hranu?

Alergija na hranu je svaka neželjena reakcija na inače bezopasnu hranu ili komponentu hrane u koju je uključen imuni sistem organizma. Samo ako je u reakciju uključen imuni sistem organizma mogu se koristiti pojmovi alergije na hranu ili preosetljivosti na hranu.

 Kod „pra­ve“ aler­gi­je na hra­nu, aler­ge­ni (obično pro­te­i­ni iz hrane) po­gađaju imu­ni si­stem i on počin­je da pro­du­ku­je an­ti­te­la na­zva­na imu­no­glo­bu­li­ni E. To ima za po­sle­di­cu oslo­bađan­je hi­sta­mi­na, ma­te­ri­ja ko­je uz­ro­ku­ju aler­gij­ske simp­to­me re­spi­ra­tor­nog, ga­stro­in­te­sti­nal­nog i kar­di­o­va­sku­lar­nog si­ste­ma, kao i kože.

Alergija na hranu


Najčešći alergeni

Do alergijske reakcije može doći konzumacijom bilo koje namirnice, međutim, one najčešće nastaju pod uticajem najjačih alergena. „Big 8“ ili velikih osam (prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO), 1995.): kravlje mle­ko, ja­ja, ki­ki­ri­ki, orašasti plo­do­vi (orah, in­dij­ski orah), ri­ba, lju­ska­ri, so­ja, pšeni­ca (gluten).

Alergija na hranu neretko je uzrokovana aditivima u hrani, konzervansima i bojama.


Alergija na mleko

Iako se lista namirnica koje izazivaju alergiju razlikuje od kuture do kulture, kravlje mleko i mlečni proizvodi su na vrhu liste. Alergija na mleko javlja se u oko 2,5% dojenčadi i kod dece do druge godine života je najčešća alergijska reakcija kod dece. To se tumači činjenicom da su belančevine kravljeg mleka obično prve strane belančevine s kojima dolazimo u kontakt. Na sreću, preosetljivost na kravlje mleko često nije trajna pojava. Oko 85% dece kod kojih je bila dokazana alergija na kravlje mleko, prestaje biti alergično do treće godine života.

Prehrana majčinim mlekom stoga je najbolji način izbegavanja pojave alergija na kravlje mleko. Međutim, bitno je napomenuti da, ukoliko je beba alergična na kravlje mleko, a majka pije mleko i/ili uzima mlečne proizvode, čak i male količine, belančevine kravljeg mleka koje se nalaze u majčinom mleku, mogu izazvati alergijske reakcije kod bebe. Stoga se u takvim slučajevima preporučuje izbegavanje konzumacije mleka i mlečnih proizvoda, važno je piti dovoljno tečnosti i dojiti na zahtev.

Alergija na hranu


Simptomi alergije na hranu

Alergijske reakcije se javljaju od nekoliko minuta pa do nekoliko sati nakon uzimanja hrane na koju je osoba alergična. Kod naročito osetljivih osoba samo mirisanje ili dodirivanje hrane može izazvati alergijsku reakciju.

Najčešći kožni simp­tom je ur­ti­ka­ri­ja (ko­privn­jača), sa ti­pičnim cr­ve­ni­lom i svra­bom, a za­tim otok li­ca, usta i je­zi­ka. Re­spi­ra­tor­ni simp­to­mi se ma­ni­fe­stu­ju „škri­pan­jem“ u gru­di­ma i otežanim di­san­jem, a ga­stro­in­te­sti­nal­ni – iz­ne­nad­nim bo­lom u tr­bu­hu, ili na­di­man­jem, mučni­nom i po­vraćan­jem.

Simptomi alergije su individualni i variraju po vremenu i intenzitetu manifestacija, vremenu javljanja i količini i vrsti hrane koja dovodi do početka reakcije. Ista vrsta hrane može da dovede do različitih simptoma kod različitih osoba, ali različita vrsta hrane može da dovede do sličnih simptoma kod istog deteta.


Anafilaktički šok

Anafilaktički tip alergijske reakcije je redak, ali ponekad i smrtonosan tip reakcije u kome više različitih organskih sistema istovremeno ispoljava teške alergijske manifestacije. Za razliku od lokalne alergijske reakcije gde imunski sistem preterano reaguje na određenu supstancu stvaranjem manje količine hemijskih supstanci koje se talože na jednom mestu, kod anafilaktičkog šoka u kratkom vremenskom periodu dolazi do oslobađanja velike količine hemijskih supstanci u cirkulaciju. Simptomi nastupaju naglo i brzo se pogoršavaju. Ukoliko se hitno ne reaguje, ova reakcija može dovesti i do smrtnog ishoda.

Simptomi anafilaktičkog šoka

Simptomi nastaju nakon 5 do 30 minuta od kontakta sa supstancom (alergenom) na koji ste alergični. Ponekad se svi simptomi anafilaktičkog šoka ispoljavaju tek nakon sat vremena.

  • crvenilo
  • osip sa koprivnjačom (urtikarijom) / svetlim obodom (anafilaktička reakcija se može javiiti i bez promena po koži)
  • otok različitih delova tela
  • sviranje u grudima (vizing)
  • gubitak svesti
  • nesvestica/vrtoglavica
  • otežano disanje
  • kašalj
  • promuklost
  • otežano gutanje
  • mučnina
  • povraćanje
  • grčevi


Dijagnoza - Alergija na hranu

Alergija na hranu se, kao i u drugim alergijskim bolestima, može dokazati kožnim testovima ili određivanjem količine specifičnih IgE antitela u krvi bolesnika. Alergijski testovi dragocena su pomoć u otkrivanju uzročnika preosetljivosti. Veoma je važno početi sa dijagnostikovanjem na vreme. Nikad nije suviše rano za dijagnostikovanje ukoliko se posumnja na prisustvo alergije.

Porodična anamneza – Alergija na hranu

Ukoliko u porodici postoji sklonost prema alergijama na hranu, majke mogu pomoći budućem detetu unapred. Istraživanja su pokazala da, ukoliko majka tokom trudnoće i dojenja izbegava hranu koja je kod članova njene porodice izazivala alergije, verovatnost da dete dobije alergiju na tu hranu se smanjuje. Pri tome je važno napomenuti da trudnica koja izbegava mlečne proizvode i mleko tokom trudnoće mora uzimati kalcijum iz drugih izvora.

Alergija na hranu


Lečenje alergija na hranu

Najbolji i jedini način lečenja alergije na hranu jeste eliminacija namirnice na koju je dete alergično ili skupine namirnica, odnosno alergena koje dete koristi u ishrani. Međutim, uprkos velikoj pažnji roditelja, veoma često se može dogoditi da dete zbog nepažnje ili neznanja ipak unese alergen, ili, pak, da prvi put reaguje na neku namirnicu, pri čemu je potrebno brzo reagovati.

Jako je važno pratiti razvoj simptoma kod deteta, ukoliko sumnjate na alergijsku reakciju na hranu, na svaki znak otežanog disanja i gutanja odmah reagovati i odvesti dete lekaru, da bi sprečili pogoršanje simptoma i ozbiljnije posledice. Najbolji način za tretiranje ovog problema kod dece je konsultacija sa lekarom specijalistom alergologom, koji će vam napraviti plan za preduzimanje mera u slučaju pojave alergije na hranu, u pisanom obliku, kako bi ga vaspitači uvek imali pri ruci u obdaništu ili školi, kada dete nije sa vama.

 

Čitanje deklaracija i prepoznavanje alergena bitne su stavke pri odabiru proizvoda i ishrani dece koja imaju nutritivnu alergiju!

Plan svakodnevne ishrane ili dijeta moraju biti pažljivo pripremani individualno za svako dete. Svaka eliminaciona dijeta mora uzeti u obzir individualnu sposobnost tolerancije manjih količina te hrane, mora se voditi računa da ne dođe do manifestacija podhranjenosti, da planirani režim ishrane bude dostupan detetu, odnosno njegovim roditeljima i da se u zamenu da alternativna hrana ili dodaci za hranu umesto onih koji dovode do pojave alergijskih reakcija. Lekar mora da pomogne u sastavljanju jelovnika, kao i da preporuči alternativnu hranu umesto hrane na koju je dete alergično.

Trenutno ne postoje lekovi koji mogu da pomognu ili dugoročno ublaže intenzitet i učestalost javljanja alergijskih reakcija kod alergija na hranu

 

Specifična desenzibilizacija koja se sa uspehom primenjuje kod neke dece sa alergijom na polen ili alergene iz okoline deteta ne pomaže kod alergije na hranu, ne preporučuje se, čak može da bude i izuzetno opasna.


Drugi uzroci reakcija na hranu

Trovanje hranom nastaje kada se pojede hrana koja sadrži otrovne supstance. U nekim slučajevima trovanja mogu da liče na alergiju na hranu kao npr kod uzimanja pokvarene ribe, nejestive vrste ribe, riba u kojoj ima mnogo histamina iz namnoženih bakterija.

U metaboličkim reakcijama na hranu organizam ne može adekvatno da metaboliše hranu unetu obrokom. Npr., neka deca imaju nepodnošljivost na laktozu usled nedostatka enzima laktaze koji je neophodan za razgradnju mlečnog šećera. Kada se popije mleko ili pojede druga hrana koja sadrži laktozu javlja se mučnina, nadutost, gasovi i proliv.

Nealergijske reakcije na hranu mogu se javiti kao rezultat drugih zdravstvenih problema. Nakon virusnog gastroenteritisa naknadno dolazi do nastanka nepodnošljivosti mlečnog šećera. U nekim slučajevima psihogeni faktori imaju važnu ulogu u nastanku tegoba koje liče na alergijske manifestacije. U drugim slučajevima mehanizam nastanka reakcije često ostane nepoznat.

 

NEOPEDIATRICA ordinacija – Pedijatar, Beograd

O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.

Zakazivanje termina, pregleda i konsultacija putem telefona: +381 11 24 24 248 / +381 65 24 24 248 ili popunjavanjem online formulara.

NAPOMENA
Sadržaj web sajta ordinacije nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu ordinacije nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte s lekarom.
SHARE IT: