Atopijski dermatitis je jedno od najčešćih hroničnih inflamatornih oboljenja kože. Često počinje u detinjstvu, ali kod nekih osoba može trajati i u odraslom dobu ili se tada prvi put ispoljiti. Karakterišu ga periodi kada su simptomi blagi ili odsutni i faze pogoršanja tokom kojih se mogu javiti izražen svrab, crvenilo, suvoća, iritacija i upala kože.
Ne postoji terapija koja pouzdano dovodi do trajnog izlečenja atopijskog dermatitisa, ali se bolest kod većine pacijenata može uspešno kontrolisati. Pravilna svakodnevna nega kože, izbegavanje individualnih okidača i odgovarajuća terapija mogu značajno ublažiti simptome, smanjiti učestalost i težinu pogoršanja i poboljšati kvalitet života.
Zašto je svakodnevna nega toliko važna?
Kod osoba sa atopijskim dermatitisom zaštitna barijera kože je oslabljena. Zbog toga koža lakše gubi vlagu, postaje suva i osetljiva i podložnija je delovanju različitih iritansa i faktora iz okoline. Redovna primena emolijensa pomaže u očuvanju i obnavljanju kožne barijere, smanjuje suvoću i može ublažiti svrab. Time se smanjuje i potreba za češanjem, koje dodatno oštećuje kožu i može pojačati upalu.
Kako pravilno negovati kožu?
Osnovu svakodnevne rutine čine nežno pranje kože i redovna primena emolijensa. Preporučuje se kratko tuširanje ili kupanje u mlakoj vodi, uz izbegavanje veoma vruće vode i dugog zadržavanja u kadi. Za pranje je najbolje koristiti blaga sredstva bez mirisa koja ne isušuju i ne nadražuju kožu. Nakon kupanja kožu treba nežno osušiti tapkanjem peškirom, bez trljanja, a emolijens ili hidratantni preparat naneti ubrzo nakon kupanja, dok je koža još blago vlažna.
Emolijense treba koristiti redovno, najmanje jednom do dva puta dnevno, a po potrebi i češće, naročito kada je koža izrazito suva. Kod veoma suve kože gušće kreme i masti često bolje zadržavaju vlagu od lakših losiona.
Odeća ne treba da iritira kožu
Materijali koji dolaze u neposredan kontakt sa kožom mogu uticati na pojavu svraba i iritacije. Preporučuje se meka, prozračna i komotna odeća koja ne grebe i ne nadražuje kožu. Vuna i grubi materijali kod mnogih osoba mogu pojačati svrab i iritaciju. Novu odeću je korisno oprati pre prvog nošenja. Za pranje veša prednost treba dati blagim deterdžentima bez parfema i intenzivnih mirisa. Ako se primeti da ostaci deterdženta iritiraju kožu, može pomoći dodatno ispiranje veša.
Šta može izazvati pogoršanje simptoma?
Okidači atopijskog dermatitisa razlikuju se od osobe do osobe. Kod pojedinih osoba simptome mogu pogoršati: parfemi i mirisni kozmetički proizvodi, agresivni sapuni i sredstva za čišćenje, znojenje i pregrevanje, hladan i suv vazduh, vuna i grubi materijali, duvanski dim, pojedini alergeni iz okoline kod osoba koje su na njih osetljive, stres.
Nije potrebno izbegavati sve potencijalne okidače unapred. Važno je prepoznati one koji kod konkretne osobe zaista dovode do pogoršanja. Vođenje dnevnika simptoma ponekad može pomoći u uočavanju takvih obrazaca.
Ishrana i atopijski dermatitis
Ne postoji univerzalna dijeta za osobe sa atopijskim dermatitisom i namirnice ne treba rutinski izbacivati iz ishrane samo zbog postojanja ove bolesti. Pozitivan alergološki test sam po sebi ne mora značiti da određena namirnica izaziva klinički značajnu alergijsku reakciju. Procenu treba zasnivati na simptomima, anamnezi i, kada je potrebno, odgovarajućem alergološkom ispitivanju. Eliminaciju hrane iz ishrane treba sprovoditi kada postoji klinički potvrđena alergija ili jasna preporuka pedijatra, alergologa ili drugog nadležnog lekara.
Nepotrebne restriktivne dijete mogu dovesti do nedovoljnog unosa važnih hranljivih materija, što je posebno značajno kod dece koja rastu i razvijaju se. Osnova ishrane treba da bude raznovrsna i uravnotežena ishrana, osim kada postoje medicinski opravdane restrikcije.
Kako urediti prostor u kojem boravite?
Osobama sa atopijskim dermatitisom uglavnom prija prostor koji nije pregrejan i u kojem vazduh nije izrazito suv. Ne postoji jedna idealna sobna temperatura koja odgovara svim osobama sa atopijskim dermatitisom. Važno je izbegavati pregrevanje i uslove koji dovode do intenzivnog znojenja. Redovno provetravanje i uobičajeno održavanje higijene prostora su dovoljni za većinu osoba.
Posebne mere za smanjenje izloženosti grinjama imaju najviše smisla kada postoji potvrđena ili verovatna preosetljivost na grinje i procena da one doprinose simptomima. Nema potrebe da svaka osoba sa atopijskim dermatitisom sprovodi intenzivne mere protiv grinja.
Nega kože tokom leta
Toplota i pojačano znojenje kod mnogih osoba mogu pojačati svrab i iritaciju kože. Tokom toplih meseci savetuje se lagana i prozračna odeća, izbegavanje pregrevanja i održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti, posebno tokom visokih temperatura i fizičke aktivnosti. Nakon kupanja u moru ili bazenu korisno je isprati kožu čistom mlakom vodom i zatim naneti emolijens. Kožu treba štititi i od prekomernog izlaganja suncu. Preporučuju se preparati za zaštitu od sunca širokog spektra sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, koje osoba dobro podnosi, po mogućnosti bez parfema i drugih sastojaka koji joj iritiraju kožu.
Kako zaštititi kožu tokom zime?
Hladan vazduh i suv vazduh u zagrejanim prostorijama mogu dodatno isušiti kožu i kod nekih osoba pogoršati simptome. Zimi može biti potrebno češće nanošenje emolijensa i korišćenje bogatijih krema ili masti. Ako je vazduh u prostoriji izrazito suv, može se razmotriti ovlaživanje vazduha. Ovlaživače treba pravilno održavati i izbegavati prekomernu vlažnost, jer ona može pogodovati razvoju plesni i povećanju broja grinja. Lice, šake i druge delove kože izložene hladnoći treba odgovarajuće zaštititi. Za negu usana mogu se koristiti jednostavni balzami bez parfema i sastojaka koji izazivaju peckanje ili iritaciju.
Kada su potrebni vlažni zavoji?
Kod izraženijih pogoršanja lekar može preporučiti terapiju vlažnim zavojima, poznatu kao wet-wrap terapija. Ona može pomoći u hidrataciji kože, smanjenju svraba i sprečavanju češanja. Kada se primenjuje preko lokalnog leka, može povećati njegovu apsorpciju kroz kožu. Zbog toga ovu metodu, naročito kada se koriste lokalni kortikosteroidi, treba primenjivati prema preciznom savetu lekara. Vlažne zavoje ne treba samoinicijativno primenjivati preko kože za koju postoji sumnja da je inficirana.
Ne zaboravite propisanu terapiju
Svakodnevna nega i emolijensi predstavljaju osnovu nege atopijske kože, ali tokom aktivnog pogoršanja često nisu dovoljni. Za kontrolu upale lekar može propisati lokalne kortikosteroide ili druge antiinflamatorne lekove, u zavisnosti od uzrasta pacijenta, mesta promena i težine bolesti. Propisanu terapiju treba koristiti u odgovarajućoj količini i onoliko dugo koliko je lekar preporučio. Samostalno prekidanje terapije, menjanje doze ili izbegavanje propisanih lekova može otežati kontrolu bolesti.
Svrab i stres – začarani krug
Svrab dovodi do češanja, a češanje dodatno oštećuje kožnu barijeru i može pojačati upalu. Tako nastaje začarani krug svraba i češanja. Stres kod pojedinih osoba može dodatno pogoršati simptome. Mogu pomoći dovoljno sna, tehnike opuštanja, fizička aktivnost prilagođena uzrastu i zdravstvenom stanju i aktivnosti koje odvlače pažnju od svraba, naročito kod dece. Nokte treba održavati kratkim kako bi se smanjilo oštećenje kože prilikom češanja.
Kada se obratiti lekaru?
Pregled dermatologa, pedijatra ili drugog nadležnog lekara preporučuje se ako simptomi traju ili se pogoršavaju uprkos pravilnoj nezi, ako svrab remeti san i svakodnevne aktivnosti ili ako propisana terapija ne daje očekivane rezultate.
Posebno je važno obratiti se lekaru ako se pojave znaci moguće infekcije kože, kao što su:
• naglo pogoršanje promena,
• izražen bol, toplota ili otok kože,
• gnojni ili žućkasti sekret i kruste,
• temperatura ili opšte loše stanje.
Nagla pojava brojnih bolnih plikova ili sitnih, međusobno sličnih ranica i erozija, naročito ako su praćene temperaturom, malaksalošću ili zahvatanjem područja oko očiju, zahteva hitnu medicinsku procenu zbog mogućnosti ozbiljne virusne infekcije, uključujući eczema herpeticum. Lekaru se treba obratiti i kada postoji opravdana sumnja na alergiju na hranu ili druge alergene, kako bi se izbegla nepotrebna testiranja i neopravdano izbacivanje namirnica iz ishrane.
Savet vam daje dr Jelena Durutović, pedijatar – neonatolog
Atopijski dermatitis zahteva kontinuiranu negu, ali uz pravilnu rutinu i odgovarajuću terapiju simptomi kod mnogih pacijenata mogu biti znatno blaži, a pogoršanja ređa. Redovna primena emolijensa, nežna nega kože, prepoznavanje individualnih okidača i pravilna primena terapije predstavljaju osnov uspešne kontrole bolesti. Briga o koži nije važna samo kada se simptomi pojave. Dosledna svakodnevna nega doprinosi očuvanju kožne barijere i može smanjiti učestalost i težinu novih pogoršanja.
Fotografija: Magnific.com
