COVID 19 – bolest izazvana korona virusom

COVID 19 je bolest izazvana novim sojem koronavirusa. „CO“ znači korona (eng. corona), „VI“ virus, a „D“ bolest (eng. disease). Ranije korišćeni nazivi za ovu bolest su „novi koronavirus 2019“ ili „2019-nCoV“.

Korona virusi su virusi koji mogu izazvati infekcije kod ljudi, životinja (sisara) i ptica. Ovoj porodici virusa pripadaju i SARS (2003) i MERS (2012). Novi Korona virus otkriven je u decembru 2019. godine u kineskom gradu Vuhan i do tada je bio nepoznati tip korona virusa kod ljudi. Dobio je naziv Novel Coronavirus (2019-nCoV). Bolest koju izaziva je nazvana COVID -19 (COrona VIrus Desease-19).

Kako se prenosi COVID 19?

Virus se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom osobom putem respiratornih kapljica (koje nastaju prilikom kašljanja i kijanja), a može se preneti i dodirivanjem zaraženih površina ako se nakon toga dodiruje lice (npr. oči, nos, usta). COVID-19 virus može preživeti na površinama nekoliko sati, ali ga obična dezinfekciona sredstva ubijaju.

Ko je najugroženiji od COVID 19?

Svakog dana saznajemo više o delovanju COVID-19 na ljude. Po svemu sudeći, kod starijih osoba i osoba sa hroničnim obolenjima postoji veća opasnost od razvijanja ozbiljnih simptoma. S obzirom na to da se radi o novom virusu, još uvek nije u potpunosti poznat njegov uticaj na decu. Znamo da se virusom mogu zaraziti osobe bilo koje životne dobi, ali za sada je zabeležen relativno mali broj slučajeva dece zaražene COVID-19. Pošto je u pitanju novi virus, uticaj na decu je potrebno dodatno ispitati. Virus može imati smrtni ishod samo u retkim slučajevima i za sada je to bio slučaj samo kod starijih ljudi koji su već imali neke zdravstvene probleme.

Top 7 činjenica o novom korona virusu

• nCov-2019 se širi izuzetno velikom brzinom;
• Bolest COVID-19 izazvana korona virusom SARS-CoV-2 nije previše smrtonosna i u većini slučajeva protiče kao grip ili upala pluća;
• Faktori rizika za za komplikacije i teže oblike ispoljavanja infekcije su starost pacijenta preko 65 godina, prisustvo druge hronične bolesti, narušen imunitet.
• Nije poznato sa sigurnošću da li se nakon bolesti i oporavka od iste stvara trajni imunitet.
• Šansa da se razbolite je mala ako niste putovali u pogođene krajeve ili ste bili u direktnom kontaktu sa obolelim ljudima koji su posetili takve regione;
• Postoji mogućnost da je osoba zaražena virusom bez ispoljavanja težih simptoma bolesti.
• Biće potrebno 12-18 meseci da se stvori vakcina protiv korona virusa.

Korona virus – DETALJAN VODIČ

Koji je period inkubacije kod korona virusa?

„Period inkubacije“ znači vreme između dolaska u kontakt sa virusom i početka simptoma bolesti. I dalje nije utvrđeno koliki je tačno period inkubacije virusa COVID-19. Trenutne procene sugerišu to da se simptomi zaraze javljaju najčešće u roku od oko 5 dana ili manje. Period ipak može biti i duži, tako da dolazimo do velikog raspona perioda inkubacije koji iznosi od jednog do 14 dana, čak i do 21 dana.

Koji su simptomi COVID 19?

Prvi simptomi infekcije korona virusom mogu da se jave u periodu od dva dana do dve nedelje od trenutka izloženosti. Iz tog razloga je period izolacije putnika iz ugroženih područja oko dve nedelje. Širok je spektar simptoma i mogućih posledica koje izaziva vuhanski koronavirus.

Najčešći simptomi zaraženosti korona virusom (COVID 19) su:

• Temperatura / groznica,
• Umor i nesvestica,
• Bol u grlu i suv kašalj,
• nedostatak vazduha.

Slabije zastupljeni simptomi:

• glavobolja i drugi bolovi,
• zapušenost nosa,
• curenje iz nosa,
• grlobolja,

Ovi simptomi su obično blagi i počinju postepeno. Neki zaraženi ne razvijaju nikakve simptome i osećaju se dobro. Većina zaraženih (oko 80%) oporavlja se od bolesti bez posebnog lečenja. Otprilike 1 od 6 osoba koje dobiju COVID-19 postaje ozbiljno bolesno i razvija poteškoće s disanjem. Osobe sa temperaturom, kašljem i otežanim disanjem treba da potraže lekarsku pomoć.

Ovaj virus ima afinitet prema donjim respiratornim putevima, tj prema bronhijama i plućima, pa sam tim može da prouzrokuje bronhitis i upalu pluća (pneumoniju).

KARAKTERISTIČNO ZA OVAJ VIRUS JE DA SE RAZVIJA POSTEPENO, ZA RAZLIKU OD GRIPA GDE SE SIMPTOMI POJAVLJUJU NAGLO.

Infekcija COVID 19 kod starijih

Ozbiljna upala pluća je tipičnija za adolescente i odrasle. Najčešće zahvata oba plućna krila.

Obično pored kašlja i groznice postoji i oštećena saturacija (zasićenost krvi kiseonikom).

Može postojati i efuzija pleure, tj nakupljanje tečnosti imeđu tkiva pluća i plućne maramice.

Usporen rad srca ispod 50 otkucaja u minuti tj. bradikardija ili ubrzani rad srca preko 100 otkucaja u minuti tj. tahikardija. Nizak pritisak ispod 90 /60 mmHg, konfuzija i izmenjen mentalni status kod straijih od 65 godina. Stariji od 65 godina i osobe koje boluju od hroničnih bolesti su pod povišenim rizikom od infekcije korona virusom.

Infekcija COVID 19 kod dece

Deca takođe mogu da dobiju korona virus ali ako dođe do upale pluća, kod dece se obično razvije blaži oblik pneumonije i pored kašlja i ubrzanog disanja, saturacija (zasićenost krvi kiseonikom) obično nije oštećena. Deca se i brže oporavljaju, ali se razlog još uvek ne zna. Posebnu pažnju treba obratiti ako se pojavi pospanost, letargija, konvulzije, ali i agitiranost.

Komplikacije kod infekcije COVID 19

Komplikacije infekcije korona virusom su najčešće kod starijih osoba i osoba obolelih od drugih hroničnih bolesti. One predstavljaju akutni respiratorni distres sindrom gde je samostalno disanje ugroženo, sepsa i septički šok. Srećom ove komplikacije su retke i ne treba da se paniči.

Od COVID-2019 mogu oboleti svi bez obzira na uzrast. Teži oblik infekcije sa zapaljenjem pluća pluća i teškom akutnom bolesti pluća do sada su većinom imale starije osobe (>65 godina), osobe sa hroničnim bolestima (srčani bolesnici, astmatičari, bubrežni bolesnici, dijabetičari) i oslabljenim imunitetom (pacijenti na hemioterapiji ili imunosupresivnoj terapiji).

Terapija u slučaju infekcije COVID 19

Trenutno ne postoji specifičan tretman infekcije novim korona virusom, pri čemu je preporučeni tretman samo simptomatski. Iz tog razloga, prevencija je jedini način da se zaštitite od zaraze i širenja novog korona virusa.

Uzimanje lekova na svoju ruku poput antibiotika nije efikasno protiv COVID-19 i može čak biti štetno.

Vakcina protiv COVID 19

Još uvek zvanično ne postoji. Ali nekoliko najpoznatijih kompanija jesu već osmislile različite vakcine koristeći najnovije tehnologije. Za jednu od njih – „INO-4800“ u najskorije vreme će da počne testiranje na ljudima paralelno u Americi i Kini jer na njoj rade jedna američka i jedna kineska kompanija. Postoji još nekoliko vakcina čiji potencijal obećava.

Razlika između običnog gripa i korona virusa

Korona virusi i infekcije gripa imaju slične simptome koji otežavaju dijagnozu. Glavni simptomi korona virusne infekcije su groznica i kašalj. Grip često prate i drugi dodatni simptomi poput bolova u mišićima i grlu.

Svako ko sumnja da ima korona virusnu infekciju ili je imao kontakt sa bolesnom osobom trebalo bi da se konsultuje sa svojim lekarom.

COVID 19 – Sumnjate da ste zaraženi

Ukoliko imate neki od simptoma ili ste bili u riziku da se zarazite od korona virusa nemojte napuštati svoj dom. Prvi korak jeste da nazovete lokalnu instituciju javnog zdravlja kako biste dobili savet šta treba da radite ili kako bi lekar izašao na teren i izvršio pregled u vašem domu. Samo oni pacijenti za koje lekar na ovaj način proceni da je neophodno da bude hospitalizovan ima opravdanje da napušta svoj dom do definisane institucije.

Trebaju biti zadovoljeni sledeći kriterijumi:

• Pacijent pokazuje znakove i simptome akutne respiratorne infekcije (nagli početak barem jednog od sledećeg: kašalj, povišena telesna temperatura, kratkoća daha) i nije moguće objasniti simptome drugom etiologijom i putovao je ili boravio u zemlji/području s lokalnom ili raširenom transmisijom bolesti unazad 14 dana pre početka bolesti;
• pacijent s bilo kojim simptomima respiratorne bolesti koji je nazad 14 dana od početka simptoma bio u bliskom kontaktu s bolesnikom koji je klasifikovan kao verovatan ili potvrđeni slučaj COVID-19;
• pacijent s teškom akutnom respiratornom infekcijom – povišena telesna temperatura i barem jedan od znakova respiratorne bolesti (tj. kašalj, kratak dah) koja zahteva hospitalizaciju, a koja se ne može objasniti drugom etiologijom.

Šta znači bliski kontakta sa potencijalno zaraženom osobom?

• Živite u istom domaćinstvu;
• Direktan fizički kontakt sa obolelim (npr. dodir);
• Nezaštićen direktan kontakt (boravak u neposrednoj blizini) sa pacijentom tokom njegovog kijanja, kašlja, itd.
• Boravite u istoj sobi manjoj od 2 m u trajanju dužem od 15 minuta;
• Kontakt medicinskog i laboratorijskog osoblja koje se brine o bolesnima;
• Let avionom sa bolesnom osobom;
• Boravak na aerodromu;
• Korišćenje javnog prevoza.

Osoba koja je pod sumnjom da je zaražena korona virusnom infekcijom treba da:

• Da se javi u nadležni Dom Zdravlja (bez prethodnog pozivanja);
• Izoluje se od drugih ljudi;
• Odmah stavi masku za lice.

Kome da se obratim za pomoć kod korona virusa u Srbiji?

Prema saopštenju Ministarstva zdravlja, građani koji imaju simptome oboljevanja od COVID-19 treba odmah da se, bez odlaganja, upute ka posebnim ambulantama Domova Zdravlja, u skadu sa svojim mestom prebivališta. Ove ambulante su opremljene za pacijente sa respiratorinim infekcijama i temperaturom. U ovim abulantama se obavlja pregled i trijaža pacijenata.

Svakome od pacijenata sa navedenim simptoma biti urađena dijagnostika (kompletna krvna slika, rengenski pregled pluća i izmerena temperature) i dato mišljenje preporuka lekara za dalje lečenje.

Kako se navodi u saopšenju Ministarstva zdravlja, nije potrebno pozivanje domova zdravlja telefonskim putem, već se odmah javiti u domove zdravlja i obavite pregled.

 

Dežurni brojevi telefona epidemiologa za informacije o korona virusu COVID -19 su:

Institut za javno zdravlje Srbije „ Dr Milan Jovanović Batut“ – Epidemioloski centar. 011 2685 566.

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235

 

Više informacija o trenutnoj epidemiloškoj situaciji u Srbiji proverite na sajtu covid19.rs koje je otvorila Republika Srbija – Ministarstvo zdravlja.

Test na novi korona virus

Test na novi korona virus u Srbiji, može da se obavi u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji instituta “Torlak” koja je do skoro bila i jedina ovlašćena za sprovođenje testiranja. Zatim u Direkciji za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici i na Veterinarskom institutu u Kraljevu, Novom Sadu i Nišu je počelo testiranje uzoraka na novi korona virus. U pripremi je osposobljavanje i drugih referentnih državnih laboratorija kako bi se povećao kapacitet testiranja i ubrzalo vreme izdavanja rezultata testa.

COVID 19 Strategija prevencije

Pranje ruku:

Najčešći i najednostavniji način da se spreče respiratorne infekcije poput gripa i korona virusa je, učestalo i temeljito pranje ruku sapunom i vodom. Ruke perite sapunom i vodom u trajanju od najmanje 20 sekundi.

Dezinfekcija ruku:

Pranje ruku sapunom i vodom je najbolji način za smanjenje klica virusa sa površina šaka, ali ako vam nije dostupna ova opcija, sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohol, koja sadrže najmanje 60% alkohola, su dobar izbor i mogu pomoći u smanjenju širenja infekcije.

Napomena: izbegavajte proizvode koji sadrže triklozan, poznatu hemijsku supstancu koja ometa hormone.

Pokrivanje usta i nosa:

Kad kašaljete ili kijate pokrijete usta i nos papirnom maramicom. Ako vam ruke nisu slobodne ili nemate papirnu maramicu, kašljite ili kijajte u prevoj lakta ruke, nikako na gole šake ruku. Upotrebljenu papirnu maramicu odmah bacite.

Uputstvo za pravilno postavljanje maske

• Pre nego što dodirnete masku, operite ruke;
• Masku treba postaviti čvrsto, prekrivajući usta, nos i bradu;
• Metalni rub na vrhu treba da se fiksira što je više moguće na nosu bez ometanja disanja;
• Maska se mora skinuti bez dodirivanja prednje strane. Čim se ukloni, higijenu ruku treba obaviti pomoćut tople vode i sapuna.
• Maske treba da nose kako ljudi koji imaju simptome tako i ljudi koji pružaju medicinsku negu bolesnim ljudima.

Ne dodirujte lice:

Izbegavajte da dirate oči, nos i usta prljavim rukama, što može pomoći virusu da dospe u vaše telo. Budući da prosečan pojedinac dodiruje lice u proseku 15 puta na sat, budite oprezni!

Održavanje površina čistim:

Očistite i dezinfikujte površine koje se često dodiruju, posebno kada je neko bolestan. Površine koje treba uzeti u obzir uključuju kvake, telefone, tastature za računare, daljinske upravljače i druge površine koje se često dodiruju u sobama kao što su kupatilo i kuhinja. Za tu namenu koristite uobičajna sredstva za dezinfekcuju, alkoholni rastvor ili druga sredstva za dezinfekciju površina.

Smanjite stres:

Hronični stres može negativno uticati na reakcije imunog sistema, čineći vas ranjivijim i podložnijim  da se razbolite. Identifikujte svoje lične strategije za smanjenje stresa i redovno ih praktikujte.

Dovoljno sna:

Spavanje ima veliki uticaj na imunološku funkciju, pa je ključno da kvalitetno i dovoljno spavate. Praktikujte da svako veče odete u približno isto vreme na spavanje – isključite ekrane, osigurajte da je soba hladna, tiha i mračna i podsetite se da ćete sebi pomoći ako odete na spavanje na vreme.

Vežba:

Umerena, redovna fizička aktivnost pomaže da se poveća funkcija imunološkog sistema, podižući nivo belih krvnih zrnaca i antitela koja se bore protiv infekcije, povećava cirkulaciju i smanjuje hormone stresa.

Uspostavite i sledite program vežbanja, kako ne samo da sprečite respiratorne infekcije, već i da poboljšate kognitivnu i fizičku otpornost.

Ishrana:

Istraživanja pokazuju da jarko obojeno povrće i voće jačaju imunitet bolje od većine suplemenata. Jedite puno voća i povrća – ciljajte na bar 5 porcija dnevno. Uključite fermentirano povrće (kiseli kupus, turšija i dr.) ili drugu hranu koja sadrži probiotike.

Prirodna sredstva za ublažavanje tegoba

Većina lekova (bez recepta) leči samo simptome virusnih infekcija dok zapravo ne pomaže imunološkom sistemu u borbi protiv infekcije.

Iako ne postoje istraživanja koja bi potvrdila šta je posebno efikasno kod korona virusa, sledeće prirodne preparate možete da iskoristite za jačanje imunološkog sistema i ublažavanje tegoba u situacijama ako je do infekcije došlo.

Pomozite sebi kroz hidrataciju i odmor. 

Kada se borite sa infekcijama gornjih disajnih puteva, glavni prioriteti su obilna hidratacija i odmor. Pijte puno tečnosti; domaće čorbe od povrća ili konsome (bistra supa) od kostiju takođe su izuzetno korisni.

Razni biljni čajevi / topli napici mogu pomoći kod hidratacije i smanjenja simptoma; dobar izbor uključuje papriku, đumbir, eukaliptus, kamilicu i toplu vodu sa limunom, medom i cimetom.

Kod upala grla

Grgotanje slanom vodom je odlično za omekšavanje sluzi i pomaže u odbacivanju bakterijskih infekcija grla. Topli čajevi i pastile koji sadrže brest su odlično sredstvo za ublažavanje manjih bolova i upale sluzokože i iritiranog grla.

Dve kašike meda u vrućoj vodi takođe mogu pomoći u umirivanju i smanjenju upale i bola u grlu.

Čajevi od kamilice i mente (nane) takođe su korisni za ublažavanje nadraženog grla, kao i čajevi napravljeni od belog sleza i sladića, koji mogu delovati umirujuće na bol.

Kod respiratorne obstrukcije i upale sinusa

Za respiratornu obstrukciju koristite ovlaživač vazduha, inhalatore ili provodite vreme u parnim kupkama ili pod parom tuša.

Ovlaživači vazduha i inhalatori se takođe mogu koristiti sa dekongestantima ili esencijalnim uljima kao što su eukaliptus, mentol, paprena metvica ili tamjan.

Ksilitol sprej za nos je veoma koristan, kao i redovno ispiranje nosa. Puferovan fiziološki rastvor se lako  pravi ili se može kupiti u pakovanjima. Eliminiše bilo kakvu iritaciju na delikatnoj, nadraženoj sluznici.

Dijetetski dodaci ishrani i hrana za jačanje imuniteta

Postoji nekoliko hranljivih sastojaka, biljnog porekla i dodataka ishrani koji mogu pojačati imunološku funkciju i pružiti ublažavanje simptoma tokom bolesti, a mogu ujedno skratiti trajanje bolesti.

Za sprečavanje i lečenje virusnih infekcija gornjih disajnih puteva razmislite o sledećem:

• Vitamin C:

Vitamin C može pomoći u sprečavanju infekcija, uključujući one izazvane bakterijama i virusima. Pokazalo se da redovno uzimanje vitamina C skraćuje trajanje prehlade, a veće doze vitamina C tokom bolesti mogu takođe delovati antihistaminski i protivupalno.

• Vitamin D: 

Vitamin D, poznat kao „vitamin sunčevog zračenja“, jedan je od najvažnijih i najmoćnijih hranljivih materija za podršku imunološkom sistemu. Brojne studije su pokazale da pomaže smanjenju rizika od prehlade i gripa. Nažalost, visok procenat stanovništva je deficitaran, pa svakodnevna suplementacija (u idealnom slučaju u obliku vitamina D3) nudi najbolju zaštitu.

• Vitamin A:

Za kratkotrajnu upotrebu, posebno za one sa umerenim nedostatkom vitamina A, suplementacija može biti od velike pomoći u podršci telesnoj sposobnosti da se bori protiv infekcija, posebno u pogledu respiratornih infekcija.

• Cink:

Cink ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta. Cink, često dostupan u obliku pastila, može pomoći da se smanji učestalost infekcija, kao i trajanje i jačina prehlade ako se uzimaju u roku od 24 sata od početka infekcije.

• Selen:

Selen, ključni hranjivi sastojak za imunološku funkciju, je takođe antioksidans koji pomaže da se pojača odbrana tela protiv bakterija, virusa i ćelija raka. To može naročito pomoći u zaštiti od određenih sojeva virusa gripa. Selen se lako dobija iz hrane, a najbogatiji izvor su brazilski orasi.

• Med:

Med, ublažava manje bolove i upale sluzokože, ima antioksidativna svojstva i ima antimikrobne efekte. Korisno je za kašalj i gušobolju, a može se dodati u topao čaj.

• Ekstrakt / sirup borovnice:

Može biti korisntan u smanjenju trajanja prehlade. Što se tiče gripa, pokazalo se da pomaže u sprečavanju infekcije virusima gripa, kao i da pokazuje snažna antivirusna svojstva koja mogu pomoći u smanjenju trajanja gripa i simptoma. Oprez u upotrebi borovnice kod nekih osoba sa autoimunim bolestima, zbog načina na koji podstiče imuni sistem.

• Beli luk:

Beli luk sadrži mnoštvo jedinjenja koja mogu uticati na imunitet. Neke studije su pokazale da i sveži beli luk, kao i  ekstrakt belog luka i neki drugi dodaci belog luka mogu smanjiti ozbiljnost virusne respiratorne infekcije kao i da deluju u prevenciji infekcije virusima koji mogu izazvati prehladu.

• Probiotici: 

Probiotici sadrže „dobre bakterije“ koje ne samo da podržavaju zdravlje creva, već i utiču na funkcionisanje i regulaciju imunog sistema. Studije su pokazale da upotreba probiotika može smanjiti broj respiratornih infekcija, posebno kod dece.

Navedeni Saveti o prevenciji i jačanju imuniteta tokom epidemije novim korona virusom COVID-19 su namenjeni samo za identifikaciju modaliteta koji mogu pojačati vaš imuni sistem. Ne preporučuje se nijedan tretman, niti se bilo koji od ovih modaliteta pokazao efikasnim baš protiv korona virusa.

Da li trebamo da se zabrinemo?

Infekcija korona virusom je uglavnom blaga, naročito za decu i mlade. Međutim, može izazvati ozbiljne bolesti: 1 od 5 zaraženih iziskuje bolničku negu. Stoga je sasvim normalno da se ljudi brinu o tome kako će epidemija uticati na njih i njihove voljene. Prvo i najvažnije je redovno i temeljito pranje ruku i dobra respiratorna higijena. Drugo, budite informisani i sledite savete lokalnih zdravstvenih vlasti, uključujući bilo kakva ograničenja koja se postavljaju za putovanja, kretanje i okupljanja.

Telefoni epidemiološke službe za sve informacije

Specijalan broj Ministarstva zdravlja
za pitanja u vezi sa koronavirusom:  064 8945 235

Institut za javno zdravlje Srbije
“Dr. Milan Jovanović batut”: 011 2684 566

Za više informacija posetite covid19.rs, posebnu stranicu ministarstva za informacije o koronavirusu.

COVID 19 NAJČEŠĆA PITANJA:

Da li zaraza čini ljude zaštićenima od recidiva?

Da li pacijenti razviju antitela posle infekcije novim korona virusom koji će ih zaštititi od budućih infekcija još uvek je misterija. Studije pacijenata sa drugim virusima u porodici pokazuju da antikorona virusna antitela ne postoje jako dugo u krvi oporavljenog. Veoma nizak ili nedostajući nivo antitela nije dovoljan da spreči novu infekciju.

Da li će prskanje tela alkoholnim rastvorom i izbeljivačem uništiti korona virus?

Upotreba dezinfekcijskih površinskih rastvora na telu ne može da utiče na virus koji je već prodro u telo. Istovremeno, ovi rastvori mogu oštetiti vašu kožu, sluzokožu (oči, usta, nos-a) ili odeću, pa ne preporučujemo da ih koristite na telu. Ova sredstva su isključivo namenjena za dezinfekciju površina, deaktiviranje virusa na površinama procesom dezinfekcije.

Utiču li klima i temperatura na širenje korona virusa?

Još nije poznato da li sezonske promene temperature utiču na širenje virusa, za razliku od drugih virusa poput gripa. Ono što je za sada potvrđeno je da virus gubi na agresivnosti na višim temperaturama, iznad 25 stepeni.

Da li je na korona virus stvoren doživotni imunitet nakon preležane infekcije?

Nisu još poznate sve imunološke promene koje izaziva infekcija korona virusom. Moguće imati imunitet na virus nakon bolesti, ali, malo je verovatno da je trajan posebno imajući u vidu moguće mutacije virusa.

 

NEOPEDIATRICA ordinacija – Pedijatar, Beograd

O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.

Zakazivanje termina, pregleda i konsultacija putem telefona: +381 11 24 24 248 / +381 65 24 24 248 ili popunjavanjem online formulara.

NAPOMENA

Sadržaj web sajta ordinacije nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu ordinacije nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte s lekarom.