Korona virus, kao i svaki novi virus, se prati širom planete. Svetska zdravstvena organizacija je 30.01.2020. godine proglasila vanrednu situaciju na globalnom nivou zbog širenja virusa i na druge zemlje, kao i zbog bojazni kakve bi razmere širenje virusa moglo dostići na države sa slabije razvijenim zdravstvenim sistemom. Svetska zdravstvena organizacija je 11. marta 2020. godine proglasila pandemiju koronavirusa, te ne čudi zbog čega su budući i sadašnji roditelji posebno uplašeni za zdravlje svoje dece.
Pojava novih bolesti gotovo uvek izaziva paniku, a često i bespotrebni strah koji dovodi do veće štete nego sam virus. Kako bismo vam pomogli da u moru saveta pronađete korisne i proverene informacije, napravili smo detaljan vodič koji će vam pomoći da se na pravi način, bez nepotrebne panike, upoznate sa potencijalnim opasnostima i zaštitite svoju porodicu.
Šta je to korona virus?
Korona virusi su virusi koji mogu izazvati infekcije kod ljudi, životinja (sisara) i ptica. Ovoj porodici virusa pripadaju i SARS (2003) i MERS (2012). Novi Korona virus otkriven je u decembru 2019. godine u kineskom gradu Vuhan i do tada je bio nepoznati tip korona virusa kod ljudi. Dobio je naziv Novel Coronavirus (2019-nCoV). Bolest koju izaziva je nazvana COVID -19 (COrona VIrus Desease-19).
Većina ljudi koji se zaraze dožive blagu bolest i oporavlja se. Virusi koji pripadaju ovoj porodici u većini slučajeva uzrokuju infekcije gornjih respiratornih puteva (prehlade, upale nosa, ždrela, sinusa) i gastrointestinalne tegobe (dijareja, povraćanje, mučnina). Mogu uzrokovati i infekcije donjih respiratornih puteva (upala pluća, bronhitis) kao što je slučaj sa ovim virusom.
Kako se prenosi korona virus?
Korona virus se prenosi sa čoveka na čoveka kapljičnim putem, udisanjem kapljica koje je zaražena osoba izbacila kašljanjem ili kijanjem. Bliski kontakt obolelog sa ljudima u blizini (distanca manja od 2 metra, zagrljaj, poljubac) olakšava prenošenje virusa.
I dalje nije sasvim jasno koliko dana može da preživi na površinama ali pretpostavlja se par dana zbog čega je i higijena površina jako bitna. Moguće je da osoba može dobiti COVID-19 tako što će dodirnuti površinu ili predmet na kome je virus, a zatim dodirnuti sopstvena usta, nos ili eventualno oči, ali ovo se ne smatra glavnim načinom prenošenja.
Da li korona virus može da se prenese putem vazduha?
Dosadašnje studije sugerišu da se virus koji izaziva COVID-19 prenosi uglavnom kontaktom sa respiratornim kapljicama, a ne kroz vazduh.
Koji je period inkubacije kod korona virusa?
„Period inkubacije“ znači vreme između dolaska u kontakt sa virusom i početka simptoma bolesti. I dalje nije utvrđeno koliki je tačno period inkubacije virusa COVID-19. Trenutne procene sugerišu to da se simptomi zaraze javljaju najčešće u roku od oko 5 dana ili manje. Period ipak može biti i duži, tako da dolazimo do velikog raspona perioda inkubacije koji iznosi od jednog do 14 dana, čak i do 21 dana.
Koji su simptomi korona virusa?
Prvi simptomi infekcije korona virusom mogu da se jave u periodu od dva dana do dve nedelje od trenutka izloženosti. Iz tog razloga je period izolacije putnika iz ugroženih područja oko dve nedelje. Širok je spektar simptoma i mogućih posledica koje izaziva vuhanski koronavirus.
Najčešći simptomi zaraženosti korona virusom (COVID-19) su:
- Temperatura / groznica;
- Umor i nesvestica;
- Bol u grlu i suv kašalj;
- Nedostatak vazduha.
Slabije zastupljeni simptomi:
- Glavobolja i drugi bolovi;
- Zapušenost nosa;
- Curenje iz nosa;
- Dijareja;
- Grlobolja.
Ovi simptomi su obično blagi i počinju postepeno. Neki zaraženi ne razvijaju nikakve simptome i ne osećaju se dobro. Većina zaraženih (oko 80%) oporavlja se od bolesti bez posebnog lečenja. Otprilike 1 od 6 osoba koje dobiju COVID-19 postaje ozbiljno bolesno i razvija poteškoće s disanjem. Osobe sa temperaturom, kašljem i otežanim disanjem treba da potraže lekarsku pomoć.
Ovaj virus ima afinitet prema donjim respiratornim putevima, tj prema bronhijama i plućima, pa sam tim može da prouzrokuje bronhitis i upalu pluća (pneumoniju).
KARAKTERISTIČNO ZA OVAJ VIRUS JE DA SE RAZVIJA POSTEPENO, ZA RAZLIKU OD GRIPA GDE SE SIMPTOMI POJAVLJUJU NAGLO.
Korona virus – Rizična skupina
Stariji ljudi i oni sa osnovnim medicinskim problemima poput visokog krvnog pritiska, srčanim problemima ili dijabetesom imaju veću verovatnoću da razviju ozbiljne simptome.
Vakcina protiv korona virusa
Još uvek zvanično ne postoji. Ali nekoliko najpoznatijih kompanija su već osmislile različite vakcine koristeći najnovije tehnologije. Za jednu od njih – „INO-4800“ u najskorije vreme će da počne testiranje na ljudima paralelno u Americi i Kini jer na njoj rade jedna američka i jedna kineska kompanija. Postoji još nekoliko vakcina čiji potencijal obećava.
Korona virus i trudnoća
Za vreme trudnoće majka može biti inficirana brojnim virusima koji mogu i ne moraju da pređu iz majčine cirkulacije putem posteljice u bebu. Virus hepatitisa B, na primer, ne prelazi tu barijeru, ali postoji opasnost od inficiranja bebe tokom porođaja, pogotovo ako je u pitanju carski rez.
Trenutno postoji veoma mali broj podataka o infekciji Korona virusom kod trudnica. Kod malog broja testriranih trudnica rezultat je da virus ne prelazi na bebu tokom trudnoće što je dokazano testiranjem bebe na porođaju. Sve testirane bebe su bile negativne na virus.
Ukoliko je trudnica pozitivna na Korona virus potrebna je povećana opreznost pre svega kod medicinskog osoblja koje dolazi u kontakt sa trudnicom i ukoliko je potrebna hospitalizacija, ta trudnica bi trebalo da bude izolovana.
Korona virus i deca
Deca nisu ugrožena u smislu teške kliničke slike, ali su odlični rasadnici infekcije i razmenjivači između sebe. Dosadasnji podaci pokazuju da deca imaju manji rizik za infekciju korona virusom.
Deca inficirana Covid 19 virusom mogu biti bez simptoma ili mogu imati temperaturu, suvi kašalj, umor, zapušen nos i neka deca mogu imati proliv, mučninu i bol u stomaku. Većina dece ozdravi u roku od 1 do 2 nedelje i veoma retko imaju upalu pluća. Publikovan je jedan slučaj u stručnoj literaturi gde je dete od godinu dana bilo u kritičnom stanju, ali je ozdravilo posle intenzivne terapije.
Korona virus i životinje
Korona virusi su velika porodica virusa i česti su kod životinja. U određenim slučajevima dolazi do prelaza virusa sa životinje na ljude. Na primer, SARS-CoV je povezan sa civet mačkama.
Mogući izvori korona virusa od životinja još uvek nisu potvrđeni. Da biste se zaštitili, izbegavajte direktan kontakt sa životinjama i površinama sa kojima životinje dolaze u kontakt. Osigurajte dobre prakse bezbednosti hrane u svakom trenutku. Sa sirovim mesom, mlekom ili životinjskim organima postupajte pažljivo kako bi izbegli kontaminaciju nekuvane hrane i izbegavajte konzumiranje sirovih ili nekuvanih životinjskih proizvoda.
Nema dokaza da su životinje ili kućni ljubimci poput mačaka i pasa zaraženi ili bi mogli da šire virus koji izaziva COVID-19.
Korona virus – Kako se zaštiti?
U nastavku se nalazi nekoliko jednostavnih koraka koje možete preduzeti kako biste zaštitili svoje zdravlje i zdravlje drugih ljudi u vreme epidemije. Svi mogu da se pridržavaju ovih preporuka, ali su one posebno važne ako se nalazite na području gde je poznato da ljudi imaju COVID-19.
Pranje ruku
Perite ruke sapunom i vodom ili alkoholnim dezificijensima (pre i nakon pripreme hrane i konzumiranja hrane, nakon upotrebe toaleta, nakon dolaska iz spoljne sredine, kad se brinete o bolesnom, kad su ruke vidljivo prljave, nakon kontakta sa životinjama i njihovim izlučevinama).
Ruke prvo treba nakvasiti, onda naneti sapun, dobro protrljati dlanove pa ući u prostor između prstiju. Zatim kružnim pokretima treba proći dlan i gornju površinu ruke. Nokte treba skratiti jer ispod njih se znaju nakupljati nečistoće, kao i bakterije i virusi.
Tečni sapuni vs Čvrsti sapuni
Ako nema uslova da se ruke peru čvrstim sapunima možete da koristite i tečne, ali uz dva preduslova koje je zaista teško ispuniti. Prvi je da pH bude bar 9,5. Većina sapuna u tečnoj formi su rastvori deterdženata, uglavnom pH vrednosti 5,5. Drugi, veći problem je što svi tečni sapuni imaju razne silikonske aditive.
Veliki problem s tečnim sapunima leži u njihovoj pritajenoj agresivnosti. Oni zaiste efikasno peru i odmašćuju, što utiče na „cepanje“ kože, što dovodi do mikropora i potencijalno smanjene odbrane kože. Uz to, brojni dozeri su često zagađeni jer ih svako pipa zaprljanim rukama.
S druge strane kod čvrstih sapuna jako bazna sredina je toliko ubitačna za viruse da se na čvrstom sapunu proteini virusa denaturišu i dobar deo lipida rastvori ili nabubri i virus više nije opasan.
Oči, nos i usta
Često dodirujemo lice bez da to primećujemo. Budite svesni toga i izbegavajte dodirivanje očiju, nosa i usta. Ruke dodiruju mnoge površine i mogu pokupiti viruse. Kada se kontaminiraju, ruke mogu da prenesu virus u oči, nos ili usta, a on zatim može da uđe u vaše telo.
Kijanje ili kašljanje
Vodite računa da vi i ljudi oko vas odgovorno prekriju lice kada kašlju, kijaju. To znači da treba da pokrivate usta i nos prevojem lakta ili maramicom kada kašljete ili kijate. Maramicu odmah odložite u kantu koja se zatvara i operite ruke.
Kad neko kašlje ili kija, iz nosa ili usta prskaju male kapljice koje mogu sadržavati virus. Prekrivanjem lica izbegavate širenje virusa i drugih mikroba na druge ljude. Korišćenjem prevoja lakta ili maramicu, izbegavate prenošenje kontaminirane kapljice na ruke. Time se sprečava da zarazite druge osobe ili površine ako ih dodirnete rukama.
Socijalni kontakt
Izbegavajte mesta koja su prepuna ljudi, posebno ako imate više od 60 godina ili imate zdravstvenih problema poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, bolesti srca i pluća ili rak.
Nemojte deliti čaše, šolje, drugo posuđe i pribor za jelo s drugim osobama, čak ni s ukućanima. Pre jela i pića uvek, ali baš uvek, operite ruke. Izbegavajte rukovanje, grljenje i poljupce te održavajte razmak od barem jednog metra kod razgovora na otvorenom i dva metra u zatvorenom prostoru. Izbegavajte veće grupe ljudi i javna okupljanja.
Zaštitne maske
Jednokratna maska za lice može se koristiti samo jednom. Ako ste zdravi ili ne negujete nekoga ko je bolestan, ne trošite masku. Zdravi nisu svi koji nemaju korona virus. Zdravi NISU ni oni koji NEMAJU korona virus ali IMAJU dijabetes, visok pritisak, astmu, malignu bolest ili bilo šta od autoimunih bolesti… Maske su potrebne ljudima sa niskim imunitetom, jer su pod većim rizikom da obole od raznih infektivnih bolesti pa i od korona virusa.
Treba da ih nose i svi oni koji moraju da rade u bliskom kontaktu sa nepoznatim ljudima u velikom broju – za taksiste, ljude na info pultovima, svima koji nisu zaštićeni šalterskim staklima. Takođe se to odnosi na prodavačice, kasire, vozače.
U svetu postoji manjak maski, tako da je svaka akcija usmerena ka tome da podstiče ljude da mudro koriste maske. SZO savetuje racionalnu upotrebu medicinskih maski kako bi se izbeglo nepotrebno trošenje dragocenih resursa.
Vrste maski
Maske se dele na opremu za ličnu zaštitu i medicinske maske.
U oblasti zaštite disajnih organa ima četrdesetak tipova maski, a oznake kao što su FFP1, FFP2 i FFP3 označavaju stepen filtriranja. Za zaštitu od virusa maska treba da ima barem klasu FFP2 ili FFP3 koja ima efikasnost filtriranja 92% i 98%.
Medicinske ili hirurške maske
One štite okolinu, odnosno, one oko vas a ne vas lično! Dakle, sprečavaju da se infekcija dalje širi. Vas ne štite dovoljno od virusa jer ne prijanjaju uz lice dovoljno. U epidemiji ili pandemiji, treba da ih nose zaraženi pacijenti kako bi smanjili rizik širenja virusa.
Standard i ovde identifikuje tri vrste maski, tip I, tip II i tip IIR, koje se razlikuju u pogledu efikasnosti bakterijske filtracije – 95%, 98% i 98% zaštite od prodora prskanja telesnih tečnosti.
Posle upotrebe ove maske ona se mora odmah ukloniti jer se smatra kontaminiranom.
Postoje i maske za jednokratnu upotrebu sa takozvanim “filterima”, koje se pogrešno nazivaju zato što su “filteri” zapravo ventili koji omogućavaju prijatnije disanje i smanjuju zagrevanje usled toplote daha. Ali budite oprezni: nije dobro da ih nose bolesni, nije dobro za one oko njih – kroz ventil se može “izbaciti” virus napolje!
Važna upozorenja
- Ako ste vi zaraženi, i vaša maska će biti zaražena svaki put kad je koristite.
- Bolje je da imate neku zaštitu na ustima i nosu nego da nemate nikakvu. To može biti i samo čista, otkuvana bela krpa.
- To što nosite masku nipošto ne znači da smete da idete u infektivna područja i žarišta virusa!
Ukoliko koristite masku, važno je da je nosite pravilno, u skladu sa sledećim uputstvima:
- Pre stavljanja maske na lice operite ruke sapunom i toplom vodom ili sredstvom na bazi alkohola.
- Maskom prekrijte nos i usta, i obavezno proverite da nigde ne postoji prazan prostor između lica i maske.
- Izbegavajte da dodirujete rukama masku dok je na licu. Ukoliko je potrebno da je dodatno namestite, pre toga operite ruke vodom i sapunom.
- Masku koju nosite, zameniti novom čim postane vlažna. Nikada jednu masku ne koristite dva puta.
- Kada skidate masku važno je da je ne dodirujete sa prednje strane, da je odmah bacite u zatvorenu kantu za smeće i ruke operete vodom i sapunom ili sredstvom na bazi alkohola.
- Ako odlučite da nosite masku važno je da je postavite i bacite prema propisanim uputstvima. U suprotnom, maska vas neće štititi, već će biti izvor infekcije.
- Budite odgovorni prema sebi i drugima. Ovo se ne odnosi samo na propisane mere higijene, već i na nabavku lekova, maski, sapuna, antiseptika, toalet papira i hrane. Haotičnim kupovinama nastaje nered i panika koja društvu u ovom trenutku nije potrebna.
- Odgovorno ponašanje je dužnost svakog građanina za vreme epidemije, te ćemo se truditi da ostanemo verodostojan izvor informacija.
Nakon upotrebe skinite masku:
- uklonite elastične petlje iza ušiju, dok masku držite dalje od lica i odeće da ne biste dodirnuli potencijalno kontaminirane površine maske;
- bacite masku u zatvorenu kantu odmah nakon upotrebe;
- izvršite higijenu ruku nakon dodirivanja ili odbacivanja maske.
Sredstva za dezinfekciju – Vrste antiseptika i dezinficijenasa
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti preporučuje sredstva na bazi sledećih aktivnih supstanci: etanol, natrijum hipoklorit, glutaraldehid, izopropanol, benzalkonijev hlorid, natrijum klorit. Strogo se valja držati uputstava proizvođača o koncentraciji proizvoda tokom čišćenja!
Antiseptici i dezinficijensi predstavljaju ista jedinjenja koja se različito zovu zavisno od koncentracije. Sve su to materije koje ukljanjaju bakterije sa kože ili predmeta, međutim, ako su slabije koncentracije nazivamo ih antiseptici.
Antiseptici deluju tako da sprečavaju rast i razvoj mikroorganizama, tj. oni su bakteriostatici. Ako se radi o većim koncentracijama tada ih nazivamo dezinficijensi. Oni ubijaju mikroorganizme i baktericidna su sredstva.
Nedostatak antiseptika je nedovoljna selektivnost. On oštećuje i živo tkivo, a ne samo mikroorganizme. Zato se oni koriste eksterno (na kožu, sluznicu, okolinu rana) gde je resorpcija mala. Deluju na više načina: remete osmotsku ravnotežu, adsorbuju mikroorganizme na sebe, uzrokuju koagulaciju belančevina, oksidaciju mikroorganizama, redukciju mikroorganizama, deluju površinskom aktivnošću, specifično toksičnim delovanjem na protoplazmu.
Vodonik peroksid („hidrogen“, H2O2)
Vodonik peroksid je nestabilno jedinjenje kiseonika i vodonika. Proizvodi se elektrolizom sumporne kiseline. Zbog svoje nestabilnosti spontano se raspada na vodu i nascentni kiseonik, poseban oblik vrlo reaktivnog kiseonika koji je u jednoatomskom stanju. Takav nascentni kiseonik je vrlo jak oksidirajući agens i oksiduje sve oko sebe, pa tako, kada se nanese na kožu ili predmete oksidira i uništava sve mikroorganizme, ali i epidermalne ćelije kože. Koncentrisani 30%-tni vodonik peroksid je vrlo agresivna hemikalija koja oštećuje kožu i izbeljuje je. Ali, u farmakoterapiji se koristi razblaženi vodonik peroksid (3%, 6%, 12%) kao antiseptik. Međutim, njegovo antiseptično delovanje je samo kratkotrajno. Primenjuje se u obliku 3% rastvora za dezinfekciju kože i čišćenje rana, ali ne kod dubokih rana. On se resorbuje, pa može doći do vazdušne embolije. Koristi se za ispiranje grla i gnojnih rana, kao baktericid i slabi adstringent. Zaustavlja manja površna krvarenja.
Borna kiselina (H3BO3)
Borna kiselina se dobija iz prirodnih nalazišta isparavanjem kondenzata koji izlaze iz zemlje u vulkanskim predelima ili taloženjem vodenog rastvora natrijum tetraborata (boraks) sa kiselinama. Na tržištu dolazi u obliku 3% ili 2% rastvora ili u obliku čiste čvrste borne kiseline. Čista borna kiselina je slaba kiselina, fini beli, mekani prah. Teško se rastvara u hladnoj vodi, ali se zato dobro rastvara u ključaloj vodi. Osim toga, borna kiselina se rastvara u alkoholu i etru. Rastvor borne kiseline se koristi za obloge kod ulceracija, erizipela i opekotina. Smatra se da deluje i na gljivična oboljenja kože i sluzokože. Inhibira rast Candide albicans na sluznici, ali se ne sme koristiti kod beba.
Upotrebljava se u obliku 3% rastvora kao blagi antiseptik i keratoplastik. Može se koristiti i kao prašak koji je zapravo 10%-tna smeša sa talkom. Na tržištu se nalaze i masti i kreme sa bornom kiselinom.
Kalijum permanganat („hipermangan“, KMnO4)
U pitanju je jedan od najjačih oksidacionih agenasa. Dobija se industrijskom preradom minerala piroluzita (MnO2) uz pomoć elementarnog hlora. Dolazi u obliku sitnih igličastih kristalića crno-ljubičaste boje. Lako se rastvara u vodi koju boji intenzivno crveno-ljubičastom (pink) bojom. Koristi se u obliku kristalića kao dezinficijens.
U apotekama dolazi u kutijicama po 5 grama, a pre upotrebe treba napraviti rastvor terapijske koncentracije do 1%. Rastvor koncentracije 1% je roze boje. On ne sme biti jači od 1% jer je kalijum permanganat jako oksidaciono sredstvo i može oštetiti kožu. Kalijum permanganat deluje samo površinski (redukuju ga proteini kože). Primenjuje se kao dezinficijens. Slabiji je dezinficijens od vodonik peroksida, ali deluje duže. Neprijatna nuspojava je ta što na koži ostavlja vrlo tvrdokorne smeđe mrlje mangan dioksida koje se vremenom povlače.
Alkoholi
Za alkohole je karakteristično da deluju bakteriostatski zavisno od koncentracije i vrste. Sekundarni i tercijarni alkoholi nemaju terapeutsku primenu, dok se od primarnih koriste etanol, izopropanol i propanol. Metanol se zbog toksičnosti ne koristi, dok propilni i butilni alkohol slabo deluju. Najviše se koristi etanol, dok se izopropanol ređe koristi. Etanol svoje najbolje antiseptičko delovanje ispoljava u koncentraciji od 70%. Već u koncentracijama 8-10% koči razvijanje bakterija dok u koncentracijama 60-70% ima maksimalni efekat. Povećanjem koncentracije antiseptičko dejstvo slabi. Koristi se kao bakteriostatik (u koncentracijama od 8-10%), kao antiseptik (etanolum dilutum – 70%).
Jod
Jod je jedan od najstarijih antiseptika i najdelotvornijih antimikrobnih sredstava. Upotrebljava se u obliku vodenog ratsvora ili kao alkoholni rastvor tj. jodna tinktura. Jodni se preparati primenjuju u velikim razređenjima kao antiseptici za kožu, sluzokože i rane zbog snažnog baktericidnog, sporocidnog, amebicidnog, fungicidnog i umereno virucidnog delovanja. Nezgodno je to što boje kožu i tkanine i jako peku kožu. Zato su prikladni samo kod manjih povreda.
U novije se vreme primenjuju jodni kompleksi koji sadrže jod u kombinaciji s nekim nosiocem. To su površinski aktivni vodeni rastvori komplesknog jedinjenja joda i polivinil-pirolidona (povidon jod). Upotrebljavaju se kao kožni antiseptici naročito u hirurgiji. U dodiru s kožom polagano oslobađaju jod i ne uzokuju pečenje, niti iriraciju kao alkoholni ratsvori.
Hlorheksidin
Hlorheksidin je antiseptik koji se koristi za čišćenje kože i sluzokože od raznih mikroba (bakterija, virusa i gljivica). Dolazi u obliku acetata, glukonata i hidrohlorida. Delotvoran je protiv gram – pozitivnih i gram – negativnih bakterija, anaerobnih bakterija, gljivica. Smatra se da je efikasan i protiv bolničkih superbakterija kao što je Staphylococcus aureus.
S obzirom da je netoksičan koristi se kao antiseptički agens u raznim stomatološkim tečnostima za održavanje higijene usne šupljine, pogotovo za lečenje gingivitisa. Takođe, izvrstan je za čišćenje hirurške opreme, ruku pre operacija, rana na koži, kože pacijenta pre operacije i sl. S obzirom da fluoridi mogu deaktivirati hlorheksidin ispiranje usne šupljine preparatima na bazi hlorheksidina mora se obaviti najmanje 30 minuta pre korišćenja fluoriranih zubnih pasti. Svi preparati koji sadrže hlorheksidin u visokoj koncentraciji ne bi smeli dospeti u oči zbog mogućnosti da oštete rožnjaču, a takođe ne smeju dospeti u unutrašnje uvo.
Rezorcinol
Rezorcinol je antiseptik koji spada u grupu fenolnih antiseptika, a po hemijskoj strukturi je 1,3-benzendienol. Deluje na bakterije hemijski redukujući biohemijske molekule u njima. Koristi se na koži kao antiseptik i dezinficijens. Takođe, koristi se u raznim mastima i kremama u koncentraciji od 5 do 10% za lečenje hroničnih kožnih bolesti kao što su psorijaza i dermatitis. Razblažen vodeni rastvor rezorcinola koristan je u ublažavanju svraba kod eritematoznog dermatitisa. Takođe, zbog svog keratolitičkog dejstva često je sastojak preparata za tretman peruti, raznih medicinskih sapuna, preparata za zaštitu od UV zračenja.
Isušivanje kože i ekcem zbog učestalog pranja ruku
Učestalo pranje ruku toplom vodom i sapunom jedna je od najvažnijih mera da se spreči širenje COVID-19, tj. korona virusa. Ruke treba prati svaki put pre i posle dodira sa hranom, posle odlaska u wc ili menjanja pelena, posle kijanja, kašljanja ili duvanja nosa, svaki put kad se vratite spolja. Pošto dodirujemo različite površine u zajedničkim prostorijama, ruke praktično moramo prati što češće tokom celog dana.
Ovo je pravilo broj 1 u vreme epidemije, ali tako često pranje ruku sigurno će isušiti kožu, a kod nekih ljudi izazvati iritacije i ekcem.
Evo nekoliko saveta da sprečiti isušivanje kože i iritaciju:
- Losioni za ruke su najblaža varijanta i verovatno su dovoljni, ali to se razlikuje od osobe do osobe.
- Kreme su gušće jer su kombinacija ulja i vode. Obično ne ostavljaju lepljiv trag, pa su praktične. Naša preporuka je pantenol, kao i krema od nevena sa pantenolom.
- Najjača sredstva za hidrataciju su masti, koje možete da koristite noću kada inače ne perete ruke. Namažite deblji sloj neke masti za negu ruku kao što je mast od nevena ili kokosovo ulje, navucite pamučne rukavice i tako prespavajte.
- Za koju god varijantu se odlučite, nanosite sredstvo za hidrataciju posle svakog paranja ruku.
- Kada čistete kuću agresivnim hemijskim sredstvima, obavezno nosite zaštitne rukavice.
- Ako imate ekcem, prihvatljivo je da koristite blage, kremaste sapune, ili čak sredstva za pranje bez sapuna pod uslovom da ispoštujete sve korake pranja ruku. Potražite sredstva za pranje ruku koja već sadrže hidratantne sastojke kao što je urea. Ako se ekcem ne povlači, obavezno se javite dermatologu. On će razmotriti kratkotrajnu upotrebu kreme na bazi kortikosteroida.
INFORMISANJE vezano za korona virus
Budite informisani o najnovijim vestima o COVID-19 iz pouzdanih izvora. Lokalne i državne vlasti imaće najnovije informacije o tome da li se COVID-19 širi u vašem području. Oni su u najboljem položaju da savetuju šta ljudi iz vašeg kraja treba da rade da bi se zaštitili. Pompezni naslovi mogu biti razlog širenja panike i nervoze kada to nije potrebno i zato je važno da se informišete ispravno i objektivno.
Šta ne treba raditi
Sledeće mere NISU efikasne protiv korona virusa i mogu biti štetne:
- Pušenje
- Uzimanje tradicionalnih biljnih lekova
- Nošenje više maski
- Uzimanje lekova, poput antibiotika, samoinicijativno.
ČESTA PITANJA:
Šta je epidemija, a šta pandemija?
Osnovna razlika između pandemije i epidemije je što je pandemija širenje virusa na globalnom, a epidemija na regionalnom nivou.
Na primer, kada se koronavirus pojavio samo u Kini, proglašena je epidemija u ovoj zemlji. Kako se virus rapidno širio i, do sada zahvatio čak 116 zemalja sveta, SZO je širenje virusa Covid-19 proglasilo pandemijom.
Pandemija je reč koja, ako se nepravilno koristi, može da izazove strah ili neopravdano prihvatanje situacije kao da je borba gotova i da tako dovede do nepotrebne patnje i smrti.
Shodno Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiju možemo govoriti kada se ispune tri dole navedena uslova:
- Pojava novog, nepoznatog oboljenja;
- Uzročnici oboljenja dovode do inficiranja ljudi i teških posledica;
- Uzročnici bolesti se izuzetno brzo šire i zadržavaju među populacijom.
Da li pacijenti koji su izlečeni od korona virusa mogu i dalje biti prenosioci?
Pacijenti koji su preležali koronavirus trebalo bi da sarađuju sa medicinskim osobljem i nadležnima koji pružaju usluge obolelima. Takođe, treba uspostaviti saradnju i sa svim javnim zdravstvenim telima, u cilju potvrde toga da više nisu zaraženi. Nakon zvanične potvrde, osoba koja je preležala korona virus može nastaviti neometano kretanje i neće biti u stanju da prenosi virus.
Koliko dugo korona virus preživljava na površinama?
Nije sigurno koliko dugo virus koji uzrokuje COVID-19 opstaje na površinama, ali izgleda da se ponaša kao i drugi korona virusi. Studije sugerišu da korona virusi (uključujući preliminarne informacije o virusu COVID-19) mogu ostati na površinama nekoliko sati ili do nekoliko dana.
Ovo može da varira u različitim uslovima (npr. vrsta površine, temperatura ili vlažnost okruženja). Ako mislite da je neka površina zaražena, očistite je jednostavnim dezinficijensom kako biste ubili virus i zaštitili sebe i druge.
Da li se korona virusom možemo zaraziti preko paketa?
Jedan od strahova koji se javio nakon izbijanja korona virusa je strah od preuzimanja paketa iz Kine. Za sada je dokazano da virus na zaraženim površinama može da živi nekoliko sati, a najviše nekoliko dana. Stoga je veoma mala verovatnoća da može da se održi na ili u paketima koji putuju više od par dana. Do sada nema zabeleženog slučaja osobe koja je dobila virus preko robe uvezene iz Kine.
Svakako se podrazumeva da operete ruke nakon dodirivanja paketa, a pre unošenja hrane ili dodirivanja usana i nosa.
Da li je bezbedno putovanje u drugu zemlju?
Saveti za putovanja u određene zemlje se brzo menjaju. Najbolje je da pratite redovno dešavanja i preporuke, a da u zemlje u kojima je veći broj obolelih odložite putovanje, kada je to moguće.
Da li su antibiotici efikasni u sprečavanju ili lečenju COVID-19?
Ne. Antibiotici ne deluju protiv virusa, deluju samo na bakterijske infekcije. COVID-19 je uzrokovan virusom, tako da antibiotici ne deluju. Antibiotici se ne smeju koristiti kao sredstvo za prevenciju ili lečenje korona virusa. Treba ih koristiti samo prema uputu lekara za lečenje bakterijske infekcije.
Zašto su žene i deca otporniji na korona virus?
Prema navodima SZO, muškarci mnogo češće obolevaju a imuni sistem žena je otporniji zbog hormona estrogena. Najugroženiji su stariji ljudi, posebno oni stariji od 65 godina. I deca mogu da se zaraze, ali ona ne obolevaju. Još nije objašnjeno zašto a medicina smatra da je posledica urođenog „nespecifičnog sistema”.
Imuni sistem žena je otporniji. Za to je odgovoran pre svega hormon estrogen koji podstiče rad imunosistema i snažno se bori protiv izazivača bolesti. Muški testosteron, za razliku od njega, blokira imuni sistem.
Genetski razlozi
Osim toga, postoje i „genetski razlozi“, kako je to za „Dojče vele” rekao molekularni biolog Tomas Pičman. On kaže da su „imunorelevantni geni“, „na primer oni koji su odgovorni za otkrivanje izazivača bolesti, kodirani na X-hromozomu“. Pošto žene imaju dva X-hromozoma a muškarci samo jedan, tu je prednost na strani žena. Naravno da i deca mogu da se zaraze, ali ona ne oboljevaju i ispoljavaju samo slabe simptome. Još nije tačno objašnjeno zašto je to tako. Medicina smatra da kod dece deluje takozvani urođeni „nespecifični sistem“.
Pasivna imunizacija
Zaštita od prvih izazivača bolesti se dobija već u fazi fetusa a kada se dete rodi, sa majčinim mlekom. U urođenu zaštitu organizma spadaju i ćelije koje napadaju izazivače bolesti koji u telo dospevaju preko sluzokože ili kože. Ova „pasivna imunizacija“ je obično dovoljna za period dok se imunosistem deteta ne uspostavi u punoj meri. A to se dešava do 10. Godine života. A i posle toga imuni sistem čitavog života ostaje sposoban da uči kako da se bori protiv drugih izazivača bolesti.
Korona virus – Da li trebamo da se zabrinemo?
Infekcija korona virusom je uglavnom blaga, naročito za decu i mlade. Međutim, može izazvati ozbiljne bolesti: 1 od 5 zaraženih iziskuje bolničku negu. Stoga je sasvim normalno da se ljudi brinu o tome kako će epidemija uticati na njih i njihove voljene. Prvo i najvažnije je redovno i temeljno pranje ruku i dobra respiratorna higijena. Drugo, budite informisani i sledite savete lokalnih zdravstvenih vlasti, uključujući bilo kakva ograničenja koja se postavljaju za putovanja, kretanje i okupljanja.
Telefoni epidemiološke službe za sve informacije
Specijalan broj Ministarstva zdravlja
za pitanja u vezi sa koronavirusom: 064 8945 235
Institut za javno zdravlje Srbije
“Dr. Milan Jovanović batut”: 011 2684 566
Za više informacija posetite covid19.rs, posebnu stranicu ministarstva za informacije o koronavirusu.
NEOPEDIATRICA ordinacija – Pedijatar, Beograd
O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.
Zakazivanje termina, pregleda i konsultacija putem telefona: +381 11 24 24 248 / +381 65 24 24 248 ili popunjavanjem online formulara.
