Odvikavanje od pelena je jedan od važnijih razvojnih koraka u ranom detinjstvu, koji označava prelazak ka većoj samostalnosti deteta. Ipak, reč je o procesu koji ne zavisi samo od uzrasta već od čitavog niza razvojnih faktora – fizioloških, psiholoških i emotivnih. U ovom tekstu, tim Neopediatrice nudi roditeljima stručne smernice kako bi proces skidanja pelena protekao sa što manje stresa.
Kada je dete zaista spremno?
Ne postoji univerzalan uzrast kada dete treba da se odvikne od pelena, iako se često kao prosek navodi period između 18 meseci i treće godine. Ključni kriterijumi nisu godine, već znakovi spremnosti koje dete pokazuje, a roditelji treba da ih prepoznaju.
Znakovi da je dete spremno za skidanje pelena:
- ima suve pelene preko noći,
- pokazuje interesovanje za nošu ili toalet,
- komunicira potrebu za vršenjem nužde (verbalno ili neverbalno),
- ima osnovni stepen motorne koordinacije (može da siđe s noše i popne se na nju),
- neprijatno mu je kada je pelena mokra ili prljava.
Ukoliko dete ne pokazuje ove znake, preporučuje se da se s procesom pričeka, jer forsiranje može dovesti do otpora, regresije ili anksioznosti.
Pristup zasnovan na strpljenju i postepenosti
Odvikavanje od pelena je proces. Iako se ponekad čuju priče o „skidanju pelena za tri dana”, u realnosti ovaj proces često traje nedeljama, pa i mesecima.
U Neopediatrici savetujemo roditeljima sledeće:
- Uvedite nošu pre nego što krenete s odvikavanjem. Neka noša postane poznat predmet, prisutan u svakodnevnoj rutini.
- Koristite jednostavan jezik i pozitivan ton. Umesto pritiska, koristite podsticaje: „Hajde da probamo da sednemo na nošu!”, bez očekivanja uspeha pri svakom pokušaju.
- Pohvalite trud, a ne samo rezultat. Svaki pokušaj, pa i bezuspešan, zaslužuje pohvalu jer to gradi detetovo samopouzdanje.
- Izbegavajte odvikavanje u periodima velikih promena. Početak vrtića, rođenje brata/sestre ili selidba nisu dobar trenutak za skidanje pelena.
Moguće prepreke – kada potražiti savet?
Neka deca se brzo i lako adaptiraju dok se kod drugih javljaju poteškoće.
Najčešći izazovi su:
- zadržavanje stolice (ponekad i do zatvora),
- regresija – dete koje je već uspostavilo kontrolu „vraća se unazad”,
- otpor i plač pri sedenju na noši.
U takvim situacijama, roditelji se često osećaju nesigurno. U Neopediatrici, naš stručni tim sagledava da li je uzrok psihološke, razvojne ili medicinske prirode i predlaže konkretne korake podrške – od promene pristupa do terapijske igre.
Podrška Neopediatrice u procesu odvikavanja
Naš tim prati razvojne faze svakog deteta individualno. Tokom redovnih sistematskih pregleda, ali i kroz posebna savetovanja, roditelji mogu dobiti odgovore na dileme kao što su:
- Kada je pravi trenutak da skinemo pelene?
- Da li je otpor deteta znak da nije spremno?
- Kako da reagujemo na „nezgode”?
