Atopijski dermatitis spada u jedno od veoma čestih kožnih oboljenja. Izraz atopijski ukazuje na to da oboljenje ima nasledni karakter. U oko 60% slučajeva je udruženo s drugim alergijskim reakcijama, kao što su alergija na hranu, astma ili alergijska kijavica. Manifestacije atopije mogu da budu na koži (ekcem, alergijski dermatitis), disajnim organima (astma ili alergijski rinitis), očima (alergijski konjunktivitis).
Atopijski dermatitis ili ekcem?
Ekcemi su grupa zapaljenskih oboljenja kože. Ekcemi obuhvataju veći broj različitih oboljenja, a atopijski dermatitis je jedno od njih. Može se reći da je atopijski dermatitis načešći tip ekcema, zbog čega se ove dve reči često upotrebljavaju u istom značenju.
DRUGE VRSTE EKCEMA
- Kontaktni alergijski ekcem
- Kontaktni ekcem
- Dishidrotični ekcem
- Neurodermatitis
- Numularni ekcem
- Seboroični dermatitis
- Stazni dermatitis
Atopijski dermatitis je najčešća vrsta ekcema
Atopijski dermatitis je hronično oboljenje kože. Karakteriše se suvom kožom, iritacijama i zapaljenjem kože. Atopijski dermatitis je najčešće benigno, nekontagiozno (nezarazno) oboljenje recidivantnog toka. Uobičajeno počinje u ranom detinjstvu, najčešće od 3. meseca života, potom simptomi postepeno slabe ili čak potpuno nestanu do puberteta.
Karakteristike atopijskog dermatitisa
Jedna od osnovnih karakteristika atopijskog dermatitisa ili ekcema kod beba i dece je intenzivan svrab. Još jedna izrazita karakteristika su periodi poboljšanja stanja kože, kada nema vidljivih simptoma, nakon čega dolaze periodi pogoršanja, sa karakterističnom kliničkom slikom.
Sam izgled promena na koži veoma varira, u zavisnosti od uzrasta, a same promene imaju izgled osipa, crvenila, jako svrbe, vlaže i često se inficiraju. Tipična mesta na kojima se promene javljaju su različita. Kod odojčeta, na primer, promene se javljaju u predelu obraza. U kasnijem uzrastu, promene se uglavnom javljaju na pregibima laktova i kolena. Često se javlja i pucanje kože ispod uha, kao i nagomilavanje čvorića koji izazivaju svrab na butinama i drugim delovima tela. U određenom stadijumu oboljenja, dolazi do formiranja naslaga na koži, a povremeno i do promene pigmentacije i pojave zadebljanja.
Kod starije dece, simptomi atopijskog dermatitisa su suva koža sa ljuspicama – koja je, pri tome, i zadebljana, a na dodir neravna i suva. Ta zadebljanja se javljaju pre svega na području vrata, kolena, lakata i zglobova.
Dijagnostika
Kod atopijskog dermatitisa često nailazimo na genetsku mutaciju proteina filagrina, usled čega dolazi do narušavanja zaštitne barijere kože i dehidratacije, uz povećanu mogućnost prodiranja alergena iz spoljne sredine u kožu. Alergeni potom uzrokuju alergijsku reakciju i svrab na koži. Češanje dalje pogoršava stanje i stvara nove upale i dodatni svrab.
Dijagnoza se postavlja na osnovu vrste promena na koži (ekcema), prisustva svraba i sklonosti alergijama za atopijski dermatitis. Bilo koju vrstu dermatitisa da dete ima, važno je da se javite dermatologu. Doktor će postaviti dijagnozu i propisati adekvatnu terapiju i svakodnevnu negu.
Atopijski dermatitis se javlja kod 10 do 15 odsto dece
Lečenje atopijskog dermatitisa
Nažalost, za ovo kožno oboljenje još uvek ne postoji pouzdan lek, međutim, postoji mnogo načina na koje možemo pomoći svojoj bebi ili detetu. Lečenje atopijskog dermatitisa ima za cilj smanjenje simptoma (svraba, i pojave ekcema), a ujedno sprečava ponovnu pojavu bolesti. Promene koje se dešavaju na koži nisu uvek iste. Ponekad se javlja umereno crvenilo, praćeno pojavom suve ljuskaste kože, ali posle nekog vremena može da dođe i do pogoršanja.
Za to se u dermatološkoj praksi obilato koriste kortikosteroidne kreme, iako postoje sasvim zadovoljavajuće terapijske alternative. Za smirivanje i isto tako prevenciju simptoma, neophodno je posvetiti pažnju samoj higijeni i nezi obolele kože.
Tokom leta i boravka na moru, stanje kože deteta se poboljšava, dok zimski uslovi nepovoljno deluju, i dolazi do pogoršanja. Jer, koža se dodatno isušuje usled suvog vazduha, posebno u prostorijama sa centralnim grejanjem.
Pored pravilnog lečenja, veoma je važna i pravilna nega kože sa ovakvim tipom problema.
Za kupanje se preporučuje upotreba uljanih kupki, temperature od 30 do 32 stepena, jer jako topla voda dodatno isušuje kožu i pojačava svrab. Nakon kupanja, na vlažnu kožu treba naneti emolijent, onoliku količinu koliko je potrebno da koža ne bude suva. Emolijentna sredstva ublažavaju svrab, deluju protivupalno, i pospešuju biosintezu lipida, koji nedostaju koži.
NEOPEDIATRICA ordinacija – Pedijatar, Beograd
O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.
Zakazivanje termina, pregleda i konsultacija putem telefona: +381 11 24 24 248 / +381 65 24 24 248 ili popunjavanjem online formulara.
