Dodaci ishrani u trudnoći – Zdrava, raznolika i uravnotežena ishrana je dovoljna da zadovolji i bebine i vaše prehrambene potrebe.
Zato ne morate uzimati suplemente vitamina i minerala, osim folne kiseline i gvožđa koji su teško dostupni u hrani. To uglavnom preporučuje vaš lekar kako bi se nadoknadio mogući nedostatak ovih nutrijenata.
Nutritivne potrebe tokom trudnoće su drugačije nego van tog perioda. Te razlike delom potiču od nutritivnih zahteva fetusa, a delom od fizioloških varijacija koje utiču na apsorpciju i metabolizam hranljivih sastojaka. One omogućavaju normalan rast i razvoj bebe i u potpunosti obezbeđuju kasniju laktaciju i dojenje.
Dodaci ishrani u trudnoći – Folna kiselina
Folat je vrsta B vitamina (B 9), koji se nalazi u hrani. Folna kiselina je forma folata u vitaminskim suplementima. Inače, folna kiselina je odgovorna za brojne funkcije u ljudskom organizmu. Veoma je značajna prilikom deobe ćelija, a posebno u procesima diferenciranja i rasta ćelija embriona i fetusa. Takođe ima zapaženu ulogu u metabolizmu nervnih ćelija, a zajedno s vitaminom B12 je neophodna u stvaranju novih krvnih ćelija. Folat pomaže razvoj crvenih krvnih ćelija i ima zaštitnu ulogu što se tiče srčanih bolesti.
Potrebe za folnom kiselinom u trudnoći su znatno povećane. Razlozi za to su rast materice, povećanje volumena krvi, rast i razvoj posteljice i ploda. Dnevne potrebe za folnom kiselinom u trudnoći se povećavaju gotovo 100 odsto i obično nisu zadovoljene samo unosom hrane. S obzirom da posledice njenog manjka značajno utiču na rast, funkciju razmnožavanja, kao i stvaranje krvnih ćelija – trudnoća predstavlja kritični period za unos dovoljnih količina folne kiseline.
Pod defektima neuralne cevi se podrazumeva grupa urođenih anomalija, kada ne dolazi do potpunog zatvaranja neuralne cevi. A u zavisnosti od veličine i lokalizacije defekta, javljaju se posledice sa manje ili više teškim neurološkim ispadima (anencefalus, spina bifida, meningomielocela).
Preporučena dnevna količina folne kiseline je 400 mikrograma.
Najbolji izvori su: džigerica (750 mikrograma u 100 grama), integralne žitarice i mahunarke (358 mikrograma u jednoj šolji), semenke suncokreta (317 mikrograma u jednoj šolji), pasulj (292 mikrograma u šolji šarenog pasulja), zeleno povrće (200 mikrograma u jednoj šolji), citrusi (109 mikrograma u čaši soka od narandže), brokoli (104 mikrograma u jednoj šolji) i pivski kvasac.
Dodaci ishrani u trudnoći – Gvožđe
Meso je glavni izvor lako svarljivog gvožđa. Ukoliko ne unosite dovoljno gvožđa preko hrane, moguć je nastanak anemije (nedovoljan broj crvenih krvnih ćelija koje prenose kiseonik), što kao rezultat daje umor, glavobolju, bledilo kože… Zbog toga se preporučuje da proveravate visinu nivoa gvožđa tokom cele trudnoće i koristite dopunu ako vam tako savetuje lekar.
Gvožđe je potrebno u velikim dozama, naročito u drugom i trećem trimestru. Ekstra gvožđe je neophodno ne samo zbog bebinih potreba, već i zato što se volumen krvi trudnice uvećava za 30 odsto. Ovaj mineral je neophodan za formiranje crvenih krvnih zrnaca, a inače ga je teško uzeti iz hrane u dovoljnim količinama da bi se zadovoljile i majčine i bebine potrebe. No, bez dovoljno gvožđa, fetus će da «vuče» majčine zalihe, često izazivajući kod nje anemiju (malokrvnost) i iscrpljenost. Dodaci gvožđa će olakšati to stanje. Preporučena dnevna količina je 30 miligrama. Inače, apsorpcija ovog elementa se povećava unosom vitamina C.
Dobri izvori u hrani su: mahunarke (9 miligrama u jednoj šolji), tofu – sir od soje (7 do 13 miligrama u 150 grama), iznutrice (6 miligrama u 100 grama goveđe jetre, 15 miligrama u 100 grama svinjske jetre), integralne žitarice, pasulj (4 miligrama u jednoj šolji), povrće tamnih listova (3 miligrama u jednoj šolji), sušeno voće (2 miligrama u pet smokvi), semenke, orašasti plodovi (posebno lešnici) i šećerna melasa (6 miligrama u dve kašike). Biljke koje sadrže gvožđe su koren maslačka i kopriva.
Dodaci ishrani u trudnoći – Kalcijum
Kalcijum je važan za nervnu provodljivost i mišićnu kontrakciju, kao i za zdrave zube i kosti. Takođe smanjuje rizik od preeklampsije. Važno je da se ne uzima zajedno sa gvožđem, jer jedan drugom ometaju apsorpciju. Zato se ponekad preporučuje uzimanje multivitamina koji sadrže gvožđe i posebno dodatak kalcijuma. Uzimanje velike količine belančevina iscrpljuje zalihe kalcijuma, pa je to jedan od razloga tako velike dnevne količine od 1.200 miligrama. Izvori u hrani su: sardine (370 miligrama u 100 grama), mlečni proizvodi (300 miligrama u jednoj šolji), skuša, tofu, morske trave, badem, povrće tamnih listova (180 miligrama u pola šolje), losos (165 miligrama u 100 grama), brokoli (70 miligrama u pola šake), pasulj, sočivo, šećerna melasa, osušeno voće. Biljke koje sadrže kalcijum su kopriva, lišće maline, semenke ovsa, kamilica, maslačak i detelina. U njima obično ima i magnezijuma, u odnosu koji je dobro iskoristljiv za organizam.
Dodaci ishrani u trudnoći – Magnezijum
Magnezijum je važan za rast bebe, posebno za pravilan razvoj kostiju. Novije studije pokazuju da je količina magnezijuma koja se uzima hranom u prvom trimestru povezana sa težinom, dužinom i obimom glave deteta na rođenju. Preporučena dnevna količina je 400 miligrama.
Dodaci ishrani u trudnoći – Cink
Cink je važan za funkcionisanje enzima, stvaranje insulina, sintezu belančevina, razvoj reproduktivnih organa i imunološkog sistema. Preporučena dnevna količina je 15 miligrama.
Izvori u hrani su (u 100 grama): semenke bundeve – 7,5 miligrama, koren đumbira – 6,8 miligrama, orasi – 3 do 4 miligrama, integralne žitarice – 3,2 miligrama, zob – 3,2 miligrama, lima pasulj – 3,1 miligram, grašak – 1,6 miligrama, beli luk – 0,6 miligrama.
Dodaci ishrani u trudnoći – Nezasićene masne kiseline
Nezasićene masne kiseline su potrebne u svakoj životnoj fazi, ali su tokom trudnoće posebno značajne. Omega 3 masne kiseline pomažu razvoj bebinog mozga, očiju, krvnog i nervnog sistema. To je važno tokom čitave trudnoće, a naročito u poslednjem trimestru, kada bebin mozak najbrže raste. Bebe rođene pre vremena, ili male porođajne mase – mogu da «izgube» tu važnu fazu, i tada je potrebno da njihova ishrana sadrži omega 3 masne kiseline. Dnevne količine su 200-300 miligrama. Prirodni izvori nezasićenih masnih kiselina su riblje ulje, pa otuda i uljaste ribe (sardine, losos, tunj), zatim laneno i maslinovo ulje.
Dodaci ishrani u trudnoći – Jod
Jod je potreban za proizvodnju hormona štitne žlezde, a utiče, između ostalog, i na normalan razvoj mozga. Riba je dobar izvor joda, kao i jodirana so, takođe pasulj i semenke tikve i susama sadrže dosta joda.
Dodaci ishrani u trudnoći – VITAMINI
Vitamin B6
Vitamin B6 je važan u razgradnji i iskorišćavanju ugljenih hidrata, masti i belančevina, kao i proizvodnji eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Manjak ovog vitamina može da pojača jutarnju mučninu, pa njegovo dodavanje u prvim nedeljama trudnoće ublažava takve tegobe. Preporučena dnevna količina je 2,2 miligrama.
Hrana koja sadrži vitamin B6: u 100 grama pivskog kvasca – 2,5 miligrama, semenke suncokreta – 1,25 miligrama, pšenične klice – 1,15 miligrama, mahunarke – 0,81 miligrama, orasi – 0,73 miligrama, integralne žitarice – 0,55 miligrama, voće – 0,51 miligrama (u bananama), zeleno povrće, meso, riba…
Vitamin A
Vitamin A je važan za razvoj kostiju i zuba, kao i rast i obnavljanje kože i sluznice. Zbog moguće toksičnosti velikih doza, koje dovode do poremećaja fetusa, treba ga uzimati u preporučenim količinama, i to bolje u obliku beta karotina, kojeg organizam pretvara u vitamin A. Preporučena dnevna količina je 4.000 internacionalnih jedinica (IU).
Izvori u hrani (preračunato u internacionalnim jedinicama beta karotina): narandžasto voće i povrće, kao što je šargarepa (11 u jednoj velikoj šargarepi), krompir, tikvice (2,7 u dve do tri tikvice srednje veličine), dinja (3,4 u četvrtini dinje), breskve (1,330 u plodu srednje veličine), povrće tamnih listova kao što je kelj (7,400 u tri četvrtine šolje – skuvano) i spanać (7,300 u pola šolje, skuvano).
Vitamin D
Vitamin D je važan za apsorpciju kalcijuma i fosfora, kao i za razvoj kostiju i zuba ploda. Preporučena dnevna količina je 10 mikrograma (400 internacionalnih jedinica – IU). Najbolji izvor je sunčeva svetlost, a od hrane: kopriva, mlečni proizvodi, maslac i jaja.
Vitamin E
Vitamin E je važan za razvoj eritrocita i pravilnu imunološku funkciju. Preporučena dnevna količina je 10 miligrama. Odlični izvori su: pšenične klice, biljna ulja, brokoli, prokelj, integralne žitarice, jaja, spanać, soja, lešnici, orasi, morske trave, kao i lišće maline i maslačak.
Vitamin C
Vitamin C je važan za sintezu kolagena, proizvodnju aminokiselina i hormona štitne žlezde, a pomaže i u apsorpciji kalcijuma i gvožđa. Preporučena dnevna količina je 70 miligrama. Izvori su: guava – tropsko voće (242 miligrama u plodu srednje veličine), papaja, brokoli (90 miligrama u dve trećine šolje, skuvano), prokelj (87 miligrama u šest do sedam skuvanih komada), karfiol (78 miligrama u jednoj šolji), kupus (47 miligrama u jednoj šolji), bela repa, jagode (59 miligrama u 10 velikih jagoda), citrusi (53 miligrama u jednoj narandži), dinja (33 miligrama u četvrtini dinje).
Ako se držite vegetarijanske ili veganske ishrane, treba redovno proveravati unos nutrijenata i savetovati se sa svojim lekarom.
NEOPEDIATRICA ordinacija – Pedijatar, Beograd
O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.
Zakazivanje termina, pregleda i konsultacija putem telefona: +381 11 24 24 248 / +381 65 24 24 248 ili popunjavanjem online formulara.
