Žutica kod bebe

Žutica kod bebe – Sigurno ste do sada slušali razne priče na temu žutice kod novorođenog deteta. Neko vam je to pominjao kao normalnu pojavu, a u drugim pričama je bila razlog za duži ostanak u porodilištu.

Šta je žutica?

Fiziološka žutica je sasvim uobičajena pojava kod novorođenčeta i najčešće se javlja drugog ili trećeg dana po rođenju. Prepoznaćete da beba ima žuticu po žutim beonjačama i blago žućkastom tenu, obično oko nosića. Beba je pospana i nema izrazitu želju za jelom.

 

Šta je izaziva žuticu?

Bilirubin, žuto obojeni krajnji proizvod normalne razgradnje crvenih krvnih zrnaca koja nose kiseonik, obično se čisti iz krvotoka i prerađuje u jetri, a potom eleminiše putem bubrega. Novorođenčad proizvodi više bilirubina nego što njegovi nezreli jetra i bubrezi mogu da podnesu. Zato se bilirubin nagomilava u krvi i daje koži žućkastu nijansu. 

Žutica se češće pojavljuje kod dečaka i kod beba koje izgube mnogo na težini nakon rađanja, kod beba čije su majke dijabetičari i kod beba koje su rođene indukovanim porođajem. 

 

Da li je novorođenačka žutica česta?

Oko 20% terminskih i 50%, čak i do 80% prevremeno rođenih beba dva-tri dana posle rođenja požuti. Većina njih je potpuno zdrava i ne zahteva nikakvu terapiju, a žutica se spontano povlači do kraja prve nedelje života.

U ovom uzrastu se normalnim smatraju vrednosti bilirubina koje su čak i do deset puta veće od vrednosti kod odraslog čoveka. Ipak, kod nekih beba (oko 6% zdrave terminske novorođenčadi, a znatno više preterminske) koncentracija bilirubina dostiže vrednosti koje zahtevaju primenu foto terapije.

Zato stručnjaci preporučuju boravak u porodilištu najmanje 48-72 sata. Poslušajte ih i nemojte žuriti kući, jer je najčešći razlog da se novorođenče primi u bolnicu po izlasku iz porodilišta upravo žutica. Dete se tada prima na odeljenja gde se leče bolesna deca, često je odvojeno od majke i sve se (nepotrebno) komplikuje.

 

Kada je žutica patološka?

Iako je novorođenačka žutica najčešće fiziološka po uzroku – dete nema neku bolest niti patološko stanje, terapija je potrebna ukoliko vrednosti bilirubina pređu određene granice, zbog potencijalne toksičnosti bilirubina.

Postoje i brojni drugi uzroci novorođenačke žutice, koji zahtevaju dodatne dijagnostičke i terapijske postupke, osim lečenja same žutice. Oni su na sreću veoma retki.

 

Žutica može da se smatra patološkom na osnovu nekoliko kriterijuma:

  • ako se javi u prvom danu života
  • ako je ukupni bilirubin veći od dozvoljenog (ili takozvani direktni bilirubin veći od 15 odsto ukupnog bilirubina)
  • ako je porast bilirubina za 24 časa veći od uobičajenog
  • ako je dete bolesno
  • ako traje duže od 14 dana

 Žutica kod bebe

Zašto se žutica leči?

Bilirubin se u krvi vezuje za vrstu proteina – albumine, i tada je previše veliki da bi prošao kroz krvnomoždanu barijeru.

To je jedna veoma važna opna koja štiti mozak od raznih, potencijalno toksičnih materija koje dospevaju u krv. Kada je količina bilirubina povećana, nema dovoljno mesta na albuminima, pa se bilirubin nađe slobodan u krvi. Tada prolazi kroz krvnomoždanu barijeru i nakuplja se u određenim delovima mozga, što može da dovede do oštećenja tkiva koje se označava kao kernikterus i razvoja oboljenja koje se zove bilirubinska encefalopatija.

Ono se manifestuje neurološkim poremećajima različitog tipa i stepena i ostavlja trajne, često veoma teške posledice. Ova povećana prolaznost krvnomoždane barijere najveća je u prvim danima života; posle 7. dana rizik za toksične efekte bilirubina se znatno smanjuje.

Nivo bilirubina koji je toksičan za jedno, ne mora da ispoljava toksične efekte kod drugog novorođenčeta. Izgleda da je toksičnost bilirubina kod zdravog, terminskog novorođenčeta daleko manja nego što se ranije mislilo.

Za procenu rizika koriste se tabele na osnovu kojih se primenjuje terapija, u zavisnosti od starosti deteta u danima, zrelosti (gestacijske starosti) i prisustva faktora rizika.

 

Faktori rizika

Pre svega, to je nepodudarnost krvnih grupa mame i bebe, pogotovo ako je mama nulta krvna grupa, a beba A ili B, kao i ako je mama Rh D negativna, a beba Rh D pozitivna. Pod većim rizikom su i preterminska novorođenčad, kao i ona koja su male porođajne mase, potom bebe koje su pretrpele nedostatak kiseonika tokom porođaja, bebe koje imaju neku od porođajnih povreda (pogotovo porođajni naduv ili kefalhematom – koji su posledica krvarenja u meka tkiva poglavine, kada se zbog razgradnje izlivene krvi oslobađa dodatna količina bilirubina…). Nasledne bolesti, oboljenja majke, infekcije, kao i upotreba nekih lekova – takođe povećavaju rizik.

 

Prevencija i lečenje žutice u porodilištu

Najvažnija preventivna mera za nastanak žutice je dojenje. Važno je da dojenje počne što je moguće ranije, da se majka obučava, a osoblje prati uspešnost dojenja i pruža majci pomoć i podršku. Dojenjem dete dobija dovoljnu količinu tečnosti i kalorija, podstiče se razvoj probiotskih bakterija u debelom crevu i redovne stolice.

Ne savetuje se rutinsko davanje vode ili rastvora glukoze deci koja nisu dehidrirana, jer se na taj način žutica ne može sprečiti. Redovno se klinički prati boja kože deteta; žutica počinje od glave/lica novorođenčeta, a potom progredira prema trupu i ekstremitetima. Ukoliko je bebi žuto samo lice, vrednosti bilirubina sigurno su znatno niže nego ako su žuti trup i noge.

Klinička procena je nepouzdana; prisustvo žutice nalaže merenje vrednosti bilirubina. Merenje se vrši iz seruma/krvi novorođenčeta ili preko kože – transkutanim merenjem. Transkutano merenje, iako ima nekih ograničenja, predstavlja daleko praktičniji i za bebe bezbolan način merenja i daje pouzdane rezultate kod dece kod koje nije primenjivana foto terapija.

Pre otpusta iz porodilišta za svako novorođenče procenjuje se rizik od razvoja teške hiperbilirubinemije; ovo je naročito važno ukoliko se dete otpušta rano, pre navršenih 72 sata života. Preporučuje se da se deci sa povećanim rizikom odredi vrednost bilirubina pre otpusta (najjednostavnije je transkutanom metodom). Ovoj deci neophodno je intenzivno praćenje posle otpusta; ipak je najsigurnije otpust odložiti dok ne prođe period najvećeg rizika (72 – 96 sati).

U lečenju žutice najčešće se koristi foto terapija: dete se izlaže plavoj ili beloj svetlosti određene talasne dužine, koja pretvara bilirubin u oblik koji je rastvorljiv u vodi i može da se izluči stolicom i mokraćom.

Ukoliko vrednosti bilirubina rastu i pored primene foto terapije, neophodne su druge terapijske mere, kao što je eksangvinotransfuzija, primena imunoglobulina i druge, zavisno od uzroka žutice.

PROČITAJTEHemolizna bolest novorođenčeta (HBN)

Praćenje novorođenčeta posle otpusta

Pre otpusta iz porodilišta roditelji treba da dobiju uputstva koja uključuju objašnjenje uzroka žutice, kao i savete o potrebi i načinu praćenja novorođenčeta. Posle otpusta prati se težina novorođenčeta, uspešnost dojenja, stolica i pojava žutice; u slučaju pojave žutice procenjuje se potreba za određivanjem vrednosti bilirubina.

Ponovo naglašavamo da je najbolja prevencija žutice uspešno dojenje; detetu ne treba rutinski davati vodu niti druge napitke. Ipak, u slučaju da majčinog mleka nema, ili ga nema dovoljno a beba ima žuticu i gubi u težini, treba proceniti potrebu za dodatkom mlečne formule. Ovo je zadatak pedijatra.

Postoje i razne zablude u vezi sa žuticom, naročito primenjivanje pogrešnih mera – na primer, sunčanja, ili davanjem velikih količina vode novorođenčetu, sa ciljem da se «ispere» bilirubin. Bilirubin se ne rastvara u vodi, pa nikako ne može ni da se ispere, odnosno izmokri. Da je to moguće, problem ne bi ni postojao. Osim toga, ako bebi dajete vodu, uskraćujete joj neophodnu hranu, jer ona ima veoma mali želudac, a izgladnjivanje podstiče porast bilirubina…

 

Novorođenče ne treba sunčati; izlaganje bebe suncu nema isti efekat kao fototerapija (u pitanju je drugačije, nekontrolisano zračenje, na koje je bebina koža izrazito osetljiva, a na taj način je izložena previše mala površina bebine kože).

 

Žutica kod bebe

Žutica novorođenčeta na prirodnoj ishrani

Kod izvesnog broja dojene dece javlja se takozvana laktaciona ili pregnandiolska žutica. Uzrok je prisustvo jedne supstance u mleku njihovih majki, koja usporava proces konjugacije bilirubina u jetri.

Ova žutica se obično pojavljuje između četvrtog i sedmog dana života, kada je beba već otpuštena iz bolnice. Maksimum dostiže između petog i 15. dana, pri čemu koncentracija bilirubina u krvi obično nije mnogo visoka. Može da traje tri do deset nedelja, sa nižim vrednostima bilirubina.

Deca, osim žute prebojenosti kože i beonjača, izgledaju zdrava, dobro napreduju, a sve analize, osim bilirubina – u granici su normale. Dokazuje se tako što se povlači nakon dvodnevnog prekida dojenja i ponovo javlja nakon njegovog uvođenja. Smatra da nema razloga za ovu probu, jer laktaciona žutica nema štetnih posledica.

Prekid dojenja može da poremeti tek uspostavljene veštine majke i novorođenčeta, a može i da stvori kod majke strah da je njeno mleko štetno za bebu.

 

Produžena žutica novorođenčeta

Kod neke novorođenčadi žutica može da traje i više nedelja. Ukoliko dete izgleda zdravo, dobro sisa i napreduje u težini, ima urednu stolicu žute boje i redovno mokri, nema razloga za zabrinutost. Ukoliko žutica traje duže od tri nedelje, potrebno je konsultovati lekara.

Žutica je, dakle, veoma često stanje, koje u većini slučajeva prolazi spontano, ili primenom vrlo jednostavnih mera, ne ostavljajući posledice na dete.

NAPOMENA
Sadržaj web sajta ordinacije nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu ordinacije nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte s lekarom.
SHARE IT: