Nedonošče i uzroci prevremenog porođaja

Nedonošče – Većina zdravih beba se rađa sa telesnom masom između 2800 i 4000 grama. Međutim, neke su sitnije ili krupnije, što zavisi od nasledne osnove, dužine trajanja trudnoće, odnosno gestacijske zrelosti i faktora sredine u kojoj su se razvijale pre rođenja.

Bebe rođene pre 37. nedelje trudnoće nazivaju se nedonoščad, odnosno prevremeno rođene bebe. Smatra se da je 24. nedelja trudnoće najranije vreme kada je beba dovoljno razvijena da može da preživi, ali uz intenzivnu lekarsku pomoć i negu. Bebe rođene pre 24. nedelje u većini slučajeva nisu dovoljno zrele da bi preživele.

 

Koliko je opasno ako se beba rodi prevremeno?

Prevremeno rođena deca su najčešće mala i nedovoljno razvijena, sa porođajnom telesnom masom manjom od 2500 grama. Ekstremno nezrela deca, ona koja su rođena pre 28 nedelje, posebno su osetljiva. Njihovi organi su isuviše nezreli da bi funkcionisali dobro van majčine utrobe. Zbog prevremenog rođenja, u određenim slučajevima postoji opasnost da beba ima neke zdravstvene probleme kao što su:

•    disajni problemi;
•    kardiovaskularni problemi;
•    žutica;
•    problemi u ishrani;
•    neurološki problemi;
•    poremećaji u razvoju krvnih sudova u oku;
•    sklonost infekcijama.

Nedonošče

 

Kako izgleda nedonošče?

Osnovna karakteristika prevremeno rođene bebe je opšta nezrelost organa i sistema koji su važni za život. U većini slučajeva, nedonošče je u odnosu na doneseno dete manje porođajne mase, dužine i obima glave. Što je nezrelije, to mu je glava veća u odnosu na telo, a koža tanja i crvenija, ispod 27. nedelje je čak želatinozna. Često su otečene gornje površine dlanova i tabana. Svuda po telu su primetne nežne, takozvane lanugo dlačice – koje se, inače, pred termin porođaja gube. Na rođenju je dete prekriveno zaštitnim sirastim mazom, koji je najizraženiji između 34. i 38. nedelje, kasnije ga ima samo u pregibima.

Veoma nezrelo nedonošče nema kožnih brazdi na tabanima, dok sa 32. nedelje ima jednu do dve brazde u prednjem delu tabana. Njihov broj postepeno raste sa sazrevanjem deteta, tako da pred porođaj u terminu one prekrivaju ceo taban. Ušne školjke su tanke i mekane zbog nedostatka hrskavice, koja se postepeno razvija prema terminu porođaja. Bradavice mlečnih žlezdi su jedva uočljive, bez razvijenog žlezdanog tkiva ispod njih. Spoljni polni organi su takođe nezreli: kod dečaka – semenici nisu spušteni u mošnice, koje su često nerazvijene, a kod devojčica – velike usne ne pokrivaju male, koje su relativno uvećane.

 

 

Faktori rizika od preranog porođaja?

Poznato je da se višestruka trudnoća (blizanci, trojke…) skoro po pravilu završava pre termina. Žene koje su već imale prevremeni porođaj, kao i trudnice koje imaju malformacije materice, ili slabost grlića materice – sklone su preranom završetku trudnoće.

Nedonošče

 

Uobičajeni faktori rizika za prevremeni porođaj

Neke žene imaju mnogo veći rizik od prevremenog porođaja od drugih. Najčešći faktori rizika su:

  • Životna starost (mlađe od 18 godina ili starije od 35 godina)
  • Prethodni prevremeni porođaji
  • Vaginalna infekcija
  • Malformacije materice (septum, itd.)
  • Povišen krvni pritisak u trudnoći
  • Višestruke trudnoće, kao što su blizanci ili trojke
  • Afro-američka rasa
  • Ako imate bilo koji od tih činioca, trebali biste da razmotrite rizik od prevremenog porođaja sa svojim lekarom.

 

Medicinski razlozi za prerani porođaj?

U prvom redu, to su ponovljene urinarne infekcije koje zahvataju bešiku, a mogu da se prošire i na bubrege. Takođe i vaginalne infekcije i seksualno prenosive bolesti, kao i bilo koje infekcije praćene visokom temperaturom. Jedan od uzroka mogu da budu i neobjašnjiva vaginalna krvarenja posle 20. nedelje trudnoće.

Hronične bolesti kao što je dijabetes, visok krvni pritisak ili bolesti bubrega – mogu da dovedu do prevremenog porođaja. Sa tim fenomenom je povezan i veći broj prethodno učinjenih abortusa, kao i veći broj spontanih pobačaja, ali i pothranjenost ili gojaznost, poremećaj zgrušavanja krvi i trudnoća začeta u epruveti. Osim toga, češći su prevremeni porođaji kod žena koje imaju manju pauzu između rađanja dva deteta.

Nedonošče

Da li način života i loše navike mogu da budu uzrok?

Mogu, pre svega nedovoljno praćenje i neredovna kontrola same trudnoće. Prevremeni porođaj mogu da izazovu i pušenje, alkohol i razna narkotička sredstva, mada to može da bude i nasilje u porodici: fizičko, seksualno, ili bilo kakvo drugo zlostavljanje. Pored toga, u uzroke mogu da se ubroje: nemanje podrške okoline ili najbližih – što često prati neželjenu trudnoću, izloženost jačem stresu, siromaštvo, neljudski uslovi života i dugo stajanje – naročito ako je povezano sa napornim, višesatnim radom.

 

Genetska predispozicija u nastupanju prevremenog porođaja?

Direktna veza za sada nije otkrivena. Ukoliko je majka imala prevremene porođaje, to ne znači da će ih imati i ćerka. Znači, do sada nisu pronađeni čvrsti dokazi da se nasleđuje sklonost ka prevremenom rađanju. Međutim, mnoge stvari ukazuju na moguću vezu. Naime, jedna trećina svih prevremenih porođaja je u uzročnoj vezi sa nastankom infekcije materice.

Najnovija istraživanja su ukazala da, ukoliko majka ima gen koji izaziva prijemčivost za infekciju, može da ga nasledi i plod koji nosi. U tom slučaju raste opasnost od preranog porođaja. Izolovana je i DNK koja izaziva sklonost ka infekciji – ona može da bude okidač za prevremene trudove. Ovo otkriće predstavlja novo oruđe i moguću primenu u „personalizovanoj medicini“. Na taj način može se unapred odrediti rizik za svaku trudnicu pojedinačno. Takođe, može da se deluje svim sredstvima kako ne bi došlo do prevremenog porođaja.

 

Posledice prevremenog porođaja na nedonošče?

Što majka duže nosi plod, to je za dete povoljnije. Svaka nedelja duže u maminom stomaku – to je kraći boravak u inkubatoru. Razlika je u tome da nijedan inkubator ne može da nadomesti mamin stomak, osim u slučaju nekih izuzetnih bolesti. Što se beba ranije rodi, problemi mogu da budu samo veći.

Nedonošče

Nedonošče i inkubator

U prvim danima života prevremeno rođena beba ima nezreo sistem regulacije temperature tela. Bez podešavanja temperature spoljne sredine ne može da održava normalnu telesnu temperaturu. U inkubatoru se lakše podešava temperatura i vlažnost spoljne sredine. Inkubator predstavlja izolovanu sredinu i na taj način štiti bebu od mogućih infekcija. Dakle, inkubator obezbeđuje najbolje moguće okruženje za negu nezrele i bolesne novorođenčadi.

Bebe su smeštene u inkubatore, u kojima leže uglavnom gole ili imaju pelenu za jednokratnu upotrebu. Sa njima se komunicira preko specijalnih otvora za ruke. Razne cevke, elektrode, kablovi od bebe do monitora, boca za ishranu i ostali aparati koji obezbeđuju vitalne funkcije, služe za uzimanje analiza krvi i merenje važnih parametara (temperature, pulsa, krvnog pritiska, zasićenosti krvi kiseonikom, količine mokraće, itd.)… mogu da deluju zastrašujuće, ali su zaista potrebni.

Veliki broj beba je osvetljen plavom svetlošću određene talasne dužine (fototerapija), koja smanjuje nivo žutog pigmenta u krvi. One imaju specijalnu zaštitu za oči.

Nedonošče

Prevođenje iz inkubatora u krevet

Inkubatori se prvenstvano koriste da bi se postigli termoneutralni uslovi za prevremeno rođenu decu. Zato je jedan od bitnih kriterijuma za prevođenje iz inkubatora u krevet sposobnost deteta da očuva telesnu temperaturu. Beba se obično prevodi iz inkubatora kada je njeno kliničko stanje stabilno i kada joj je telesna masa od 1700 do 1800 grama.

 

Koliko bebe rođene pre termina ostaju u bolnici?

Nedonošče ostaje u bolnici u zavisnosti od toga koliko je ranije rođeno i kakvo je njigovo zdravstveno stanje. Ukoliko je nezrelije sa manjom telesnom masom, to nedonošče u bolnici ostaju duže, jer im je pomoć lekara specijaliste duže potrebna.

 

Kakve su šanse za preživljavanje prerano rođenih beba?

Većina rođenih beba pre 24. nedelje trudnoće ima male šanse da preživi, a to zavisi od opremljenosti porodilišta, odnosno intenzivne nege i neonatološkog zbrinjavanja novorođenčadi. Od 32. nedelje, prevremeno rođena deca imaju velike šanse da prežive i prođu bez ozbiljnijih komplikacija.

 

 

O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.

Zakazivanje termina, pregleda i konsultacija putem telefona: +381 11 24 24 248 / +381 65 24 24 248 ili popunjavanjem online formulara.

NAPOMENA
Sadržaj web sajta ordinacije nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu ordinacije nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte s lekarom.
SHARE IT: