Urinarne infekcije su česte u detinjstvu. Mogu se javiti kod dece svih uzrasta i zahvatiti različite delove urinarnog sistema. Češće su kod devojčica nego kod dečaka, a prema uzrasnoj grupi su najčešće kod dece do 5 godina života.
Urinarni sistem se sastoji iz: dva bubrega – organa koji stvaraju urin (mokraću) koja se preko dva uretera izlučuje u mokraćnu bešiku. Iz mokraćne bešike urin napušta organizam preko uretre (mokraćne cevi). Uretra se razlikuje kod dečaka i devojčica po dužini i okolnim strukturama. Ova činjenica je od bitnog značaja za način nastanka infekcije.
Kako nastaju urinarne infekcije
Urinarne infekcije nastaju kada bakterije dospeju u urin. Urin je u normalnim okolnostima sterilan, tj. ne sadrži bakterije niti druge mikroorganizme. Većina urinarnih infekcija je izazvana bakterijama koje čine normalnu floru creva (Ešerihija koli, Enterobakter, Klebsijela, Proteus). Ove bakterije su normalni stanovnici creva, ali ako se nađu u urinarnim putevima izazivaju infekciju.
Kod devojčica blizina otvora uretre i creva olakšava put ovim bakterijama. Takođe, urinarne infekcije su česte kod dece koja imaju neku anomaliju (najčešće vezikoureteralni refluks) ili disfunkciju u urinarnom sistemu (nepotpuno pražnjenje mokraćne bešike). Opstipacija takođe može da bude faktor rizika za nastanak urinarne infekcije.
Klinička slika urinarne infekcije
Klinička slika urinarne infekcije zavisi od uzrasta, pola, lokalizacije, prisustva anatomskih i funkcionalnih faktora rizika i prethodnih infekcija.
Bebe i deca do 3 godine mogu da ispoljavaju niz različitih simptoma. Na urinarnu infekciju u ovom uzrastu treba posumnjati kada dete ima sledeće simptome: povišena temperatura, plačljivost i razdražljivost, loše opšte stanje, odbijanje obroka, pospanost, bezvoljnost, slabije napredovanje u telesnoj težini (novorođenče i odojče), povraćanje, proliv, promena mirisa i boje urina, ojed u pelenskoj regiji koji se ponavlja i dugo traje. Kod infekcije mokraćne bešike temperatura retko prelazi 38,5 C, dok je kod infekcije bubrega temperatura visoka preko 39 C.
U uzrastu od 3 do 5 godina simptomi nekad podsećaju na gastrointestinalne tegobe. Kod dece uzrasta 5 i više godina javljaju se sledeći simptomi: peckanje, bol pri mokrenju ili u predelu mokraćne bešike, učestali nagon za mokrenjem, umokravanje, promena boje i mirisa urina.
Prva urinarna infekcija
Infekcija urinarnog trakta (IUT) može da bude prva, ponavljana i stalna. Ponavljanu i stalnu IUT je daleko teže lečiti nego prvu, zbog stvaranja otpornosti bakterija na antibiotike. Samim tim je od izuzetnog značaja da se ta prva infekcija dijagnostikuje i izleči u potpunosti.
Kod beba je prva IUT obično pijelonefritis, a kod starije dece to može da bude i infekcija mokraćne bešike, koja ima blaže simptome i manji rizik od oštećenja bubrega. Lokalizacija, težina i posledice IUT zavise od broja i virulencije bakterija (sposobnosti razmnožavanja i održavanja u urinarnom traktu) i odbrambenih snaga domaćina, kao i prisustva pomenutih faktora rizika.
Kako se dijagnostikuje infekcija?
Svakom detetu, kod kojeg se sumnja na infekciju treba, osim navedenih pregleda urina, uraditi i druge laboratorijske analize (krvnu sliku, sedimentaciju eritrocita, osnovne biohemijske analize vezane za bubrežnu funkciju). Ako se dokaže – obavezan je, bez obzira na uzrast, i ultrazvučni pregled urotrakta. A deci do dve godine već nakon prve infekcije treba uraditi i mikcionu cistouretrografiju (MCUG) – metodu kojom se kontrast ubrizgava putem katetera u mokraćnu bešiku, nakon čega se prave rendgenski snimci pune bešike u miru i tokom mokrenja.
Ukoliko se prikaže vezikoureteralni refluks (VUR) ili neka anatomska anomalija, ispitivanja se proširuju drugim metodama (scintigrafija, intravenska urografija, magnetna rezonanca), koje imaju za cilj da prikažu izgled i funkciju bubrega. Ova ispitivanja su u domenu dečjeg nefrologa. Cilj je da se ne dozvoli trajno oštećenje bubrega, već da se pijelonefritis izleči ili bar otkrije prvi ožiljak, kako bi se preduzele mere protiv daljeg propadanja ovog važnog organa.
Pravilno uzimanje urina za urinokulturu
Spoljni polni organi deteta se dobro operu toplom vodom i sapunom, a potom dobro isperu. Obrišu se čistom, ispeglanom pelenom ili peškirom, i čeka se da dete mokri. Tada se brzo pod mlaz mokraće (ne onaj prvi, već srednji) podmetne sterilna čaša, pazeći pritom da se ne dodirne njena unutrašnjost, kao ni donja strana poklopca. Za urinokulturu je dovoljan samo jedan mililitar urina, dok bi za rutinski pregled trebalo da čašica bude puna bar do pola.
Urin može da bude sakupljen i putem urin-kese, koja se lepi na kožu oko spoljašnjeg otvora uretre i može da stoji sve dok dete spontano ne mokri. Rezultat urinokulture za koju je urin sakupljan u sterilnu kesicu se može smatrati validnim samo ako je negativan, dok je pozitivan – u 70 odsto slučajeva posledica kontaminacije, pa se ovaj način uzimanja urina za urinokulturu ne preporučuje. Kesica ne bi smela da stoji više od pola sata, a ako dete za to vreme nije mokrilo, ponavlja se ceo postupak pranja, brisanja i lepljenja nove sterilne kesice.
Uzimanje urina za urinokulturu direktno na sterilnu podlogu se radi samo izuzetno, ako nije moguće u roku od 30-60 minuta dostaviti uzorak laboratoriji za pregled.
Od neprocenjive je važnosti da se obavi urinokultura pre započinjanja terapije, čije sprovođenje ne bi trebalo dugo da se čeka.
Lečenje urinarne infekcije
Terapija urinarnih infekcija je antibiotska. Kod sumnje na urinarnu infekciju, nakon kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza čiji rezultati ukazuju na bakterijsku infekciju, može se do stizanja rezultata urinokulture primeniti antibiotik širokog spektra dejstva.
Nakon stizanja rezultata urinokulture, antibiotska terapija se u zavisnosti od antibiograma može korigovati. Antibiotska terapija traje 10 dana. Simptomatska terapija se primenjuje kod povišene temperature davanjem lekova za snižavanje. Savetuje se i povećan unos tečnosti.
Nakon antibiotske terapije, potrebno je iz istog uzorka uraditi kontrolnu analizu urina sa sedimentom i urinokulturu.
Infekcije mokraćnih puteva mogu dovesti do oštećenja bubrega
Nažalost infekcija, naročito ako se NE otkrije na vreme, može ošteti bubreg i ostavi ožiljak. Što je više ovakvih infekcija, to je mogućnost za nastajanje više ožiljaka i slabljenje bubrežne funkcije veća. Ožiljak na bubregu može da bude uzrok problema (na primer povišenog krvnog pritiska) mesecima i godinama posle infekcije.
Ponavljane infekcije su naročito opasne! Posebno kada je dete neispitano pa promakne neka od anomalija uro-trakta koja bi mogla da se izleči i tako spreči dodatno oštećenje bubrega.
Prevencija
Prevencija pojave urinarnih infekcija se sprovodi adekvatnim održavanjem higijene urogenitalne regije. Ovo se naročito odnosi na devojčice, koje imaju kratak put do mokraćne bešike zbog kratke uretre.
Od malena ih treba učiti da se brišu od uretre prema čmaru, pravilno i redovno. Higijenu treba održavati blagim sredstvima za higijenu čija pH vrednost odgovara pH vrednosti intimne regije. Na taj način se održava normalna flora u genitalnoj regiji koja sprečava bakterije da idu prema mokraćnoj bešici i bubrezima. Preporučuje se nošenje pamučnog veša. Savetuje se i redovno i potpuno pražnjenje bešike.
NEOPEDIATRICA ordinacija – Pedijatar, Beograd
O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.
Zakazivanje termina, pregleda i konsultacija putem telefona: +381 11 24 24 248 / +381 65 24 24 248 ili popunjavanjem online formulara.
