Šta je urođeno oštećenje sluha?

Urođeno  oštećenje sluha je poremećaj koji se javlja relativno često  kod  novorođenčadi (1-2/1000 novorođenčadi). Poremećaj sluha spada u grupu najčešće urođenih oštećenja, najbolja preventiva je rana dijagnostika, i to u prvim mesecima života.

Neotkriveni i nelečeni rani gubitak sluha uzrokuje poremećaj razvoja govora i jezika, kao i posledične spoznajne, intelektualne, emocionalne i psihosocijalne hendikepe.

Ukoliko se dokaže  postojanje  urođenog oštećenja sluha najbolje je da se sa terapijom  započne što  ranije (u prvih 6 meseci života). Adekvatna i brza  intervencija u ovom  periodu može omogućiti dalji normalan razvoj deteta,  zato što mozak u  ovom periodu života ima najveću mogućnost  prilagođavanja  (remodelovanja).

Postojeći faktori  rizika za pojavu oštećenja sluha kod novorođenčadi pomažu u otkrivanju tek polovine  dece oštećenog sluha. Oštećenja sluha kod dece mogu biti kongenitalna – urođena  ili stečena u toku života. Termin kongenitalno oštećenje sluha implicira da je oštećenje sluha prisutno od rođenja i može uključiti i nasledna (hereditarna) oštećenja sluha ili oštećenje sluha udruženo sa drugim prenatalnim ili perinatalnim faktorima.

Koje bebe spadaju u „rizične“ za oštećen sluh?

Faktori rizika za rano oštećenje sluha:

  • telesna masa na rodjenju manja od 2500 g
  • asfiksija pre, u toku ili posle rođenja
  • konvulzije u novorođenačkom uzrastu
  • moždano krvarenje
  • infekcija centralnog nervnog sistema
  • izloženost lekovima koji mogu da oštete sluh (pre i posle rođenja)
  • neke infekcije u trudnoći (rubeola)
  • vidljive anomalije ušiju cerebralna paraliza, mentalna retardacija, autizam nasledna gluvoća u porodici

PROČITAJTE: Prvi mesec života bebe

Kako proveriti da li vaša beba reaguje na zvukove?

Beba čuje zvuke i pre rođenja i na neke od njih se „navikne“, pa nakon rođenja ne obraća posebnu pažnju kada ih čuje. Obično, odmah po rođenju reaguje na iznenadne, nepoznate zvuke trzajem, sa tri meseca treptajem, a sa četiri već okreće glavu ka izvoru zvuka.

Bеba koja sе okrеćе kada uđеtе u sobu, trgne se ili počinjе da tеpće i prе nego progovorite je sasvim u redu. Možеtе da provеritе sluh vašеg dеtеta na jеdnostavan način: kada je vaša bеba budna, stanite iza njе i pljesnite rukama iznad njеnе glavе. Ako joj jе sluh dobar, ona bi trеbalo da se iznеnadi ovim zvukom, iznеnadnе bukе. Ponovitе еkspеrimеnt par puta da budеte sigurni.

Beba sa normalnim sluhom možе odgovoriti na buku okrеtanjеm glavu da pronađu izvor zvuka. Ako vas vaša bеba nе primеćuje svе dok ne može da vas vidi, to možе biti znak da joj jе sluh oštеćеn. Novorođenčad još uvek ne umeju da prate izvor zvuka, pa se nemojte uplašiti i nemojte očekivati da se okreću za vama kada uđete u prostoriju.

Ako ste to već uradili ovakav test i čini vam se da beba ipak ne čuje, obratite se pedijatru koji će vas uputiti na ispitivanje sluha. Danas postoje objektivne metode kojima se može utvrditi ne samo oštećenje sluha već i mesto oštećenja od spoljašnjeg slušnog kanala do centra za sluh u mozgu. Na osnovu te analize se preduzima i terapija.

Rešenja za urođeno oštećenja sluha postoje, i rano otkrivanje problema je od presudnog značaja za prevazilaženje ovog hendikepa.

Skrining sluha i kako se obavlja?

Skrining sluha obavlja se pomoću specijalnih aparata koji automatski mere otoakustičke emisije. Otoakustičke emisije su zvuk koji emituju zdrave slušne ćelije u unutrašnjem uvu. Ukoliko postoji oštećenje sluha na nivou unutrašnjeg uva tj. kohlee, otoakustičke emisije se neće registrovati. Najčešće se koriste tranzijentne otoakustičke emisije (Transient OtoAcoustic Emissions – TEOAE). Aparat automatski javlja da li je beba prošla na testu (rezultat -Pass) što ukazuje na uredan sluh, sa pragom boljim od 30 dB. Ukoliko beba ne prolazi na ovom testu (rezultat- Fail) postoji mogućnost oštećenja sluha. Takav rezultat može se dobiti i kod nekih drugih stanja, kao što je strano telo ili tečnost u spoljnom slušnom hodniku, tečnost ili negativan pritisak u srednjem uvu, visok nivo buke u prostoriji.

NAPOMENA
Sadržaj web sajta ordinacije nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu ordinacije nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte s lekarom.
SHARE IT: