Značaj prirodne ishrane novorođenčeta

Značaj prirodne ishrane novorođenčeta

Uprkos trudu neonatologa i pedijatrijskih sestara u porodilištu, po dolasku kući s vašom bebom, prve dane sreće i radosti  često pokvare novonastali problemi. Prema našem dugogodišnjem iskustvu, upravo ti prvi problemi su najčešće vezani za dojenje i ishranu bebe, jer je majkama najvažnije da njihovo dete bude sito i zadovoljno.

Inače, danas je značaj prirodne ishrane novorođenčeta veliko polje istraživanja brojnih naučnika u čitavom svetu. Odavno je poznata činjenica koliko je pravilna ishrana važna za dugoročno zdravlje. Tako se prvih 1000 dana života, od momenta začeća do kraja 2. godine života smatra „PROZOROM MOGUĆNOSTI“, jer je tada moguće delovati spoljašnjim ishranom, na plod i uticati na ispoljavanje određenih genetskih i bioloških karakteristika, koje dalje tokom detinjstva i života mogu voditi u dobro zdravlje ili bolest.

ISHRANA

Zato je izuzetno važno uskladiti ishranu sa dinamikom rasta i razvoja novorođenčeta. To nije uvek jednostavno, jer imamo sa jedne strane visoke nutritivne potrebe takvog organizma i funkcionalnu nezrelost organskih sistema sa druge. U fiziološkoj osnovi nezrelosti novorođenčeta je najpre niska acidopeptična aktivnost želudačnog soka, fiziološka insuficijencija egzokrinog pankreasa prvih 3-6 meseci života, kao i sazrevanje bubrega i imunološkog sistema.

Najjednostavnije rečeno varenje je otežano zbog nedostatka enzima za varenje i nezrelosti organa koji ih proizvode. Međutim, PRIRODA je razvila evolutivne strategije za prevazilaženje ove funkcionalne nezrelosti  gastrointestinalnog, imunskog i drugih sistema novorođenčeta, komponentama majčinog mleka i dojenjem kao procesom.

Danas Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO)  preporučuje isključivo dojenje prvih 6 meseci života, kao i Američka Akademija za Pedijatriju (AAP), prvih 4-6 meseci („a koliko god majka može, a beba želi“).

DOJENJE

Dojenje je kontraidikovano u veoma retkim situacijama. Kada dete boluje od retke metaboličke bolesti galaktozemije ili majka boluje od sledećih bolesti:

aktivne, nelečene tuberkuloze, teške sepse, HIV-a, ako prima radio ili  hemioterapiju ili koristi psihoaktivne supstance.

Dojenje NIJE kontraindikovano (kako se često misli) kod majki HBs Ag pozitivnih, HCV pozitivnih,  infekcija citomegalo virusom (osim kod beba sa veoma malom telesnom masom), kod laktacijske žutice, kod prolaznih problema sa mastitisom i ragadama dojki, kao ni kod majki koje puše ili konzumiraju alkohol, s tim što ih treba upozoriiti da prestanu sa tim štetnim navikama.

Značaj prirodne ishrane novorođenčeta

Prirodna ishrana ima brojne nutritivne i nenutritivne prednosti:

prevencija infekcija, prevencija gojaznosti i dijabetesa, adekvatno uspostavljanje oralne tolerancije, pravilan psihički i  emotivni razvoj deteta.

Nakon porođaja, majčino mleko prolazi kroz 3 faze kada se menja količinom, sastavom i ulogama. Prvo mleko ili KOLOSTRUM, se javlja nakon porođaja i postoji prva  4 dana, visoko je kalorično, ima visok sadržaj proteina, limfocita i makrofaga. Ima izuzetan imunoprotektivan značaj, jedinstven i veliki uticaj na podsticanje crevne pasaže. PRELAZNI TIP MLEKA postoji prosečno od II-XV dana, a potom postaje ZRELO MLEKO  po svojim karakteristikama.

Majčino mleko je izuzetno bogato PROTEINIMA, nutritivnim i nenutritivnim. Izvor je značajnih aminokiselina neophodnih za sintezu proteina koji su bitni za rast i razvoj. Koncentracija proteina u mleku opada sa progresijom laktacije. MASTI u majčinom mleku se nalaze u formi triglicerida, holesterola, kratkolančanih masnih kiselina, esencijalnih masnih kiselina.

Koncentracija im je varijabilna, a zavisi od ishrane majke i njenih depoa. Ugljeni hidrati se nalaze u formi laktoze, koja je najmanje varijabilan sastojak majčinog mleka i čini značajan izvor energije i oligosaharida koji stimulišu povoljnu bakterijsku floru creva novorođenčeta i sprečavaju zadržavanje patogenih mikroorganizama na sluznicu creva.

PROČITAJTE: Glavne zdravstvene povoljnosti majčinog mleka

Pored navedenog, u majčinom mleku se nalazi i više stotina vrsta bakterija sa metaboličkom i imunskom ulogom. Upravo su ove bakterije osnov za fiziološku kolonizaciju gastrointestinalnog trakta novorođenčeta i posledično pravilno sazrevanje imunskog sistema. Broj i vrsta ovih bakterija zavisi od fiziološkog hormonskog signala, koji je uslovljen terminom i načinom završavanja porođaja, kao mnogom spoljnim uticajima (hrana majke, lekovi..). I na kraju, postoji nešto čega nema u majčinom mleku u dovoljnim količinama, a to su neki vitamini i minerali.

Vitamin D

Nedovoljno je vitamina D, pa je neophodno da ga beba dobija u količini od 400 IJ dnevno od 15. dana života do kraja 1. godine. Zatim, to je i K vitamin, koji slabo prolazi kroz placentu. Neophodno da ga beba dobije na rođenju u dozi od 1mg. Potom do kraja 3. meseca ukoliko je isključivo na majčinom mleku u dozi od 25 mcg dnevno.

GVOŽĐE

Takođe, zalihe gvožđa  kod terminskog novorođenčeta su dovoljne samo prvih 6 meseci života, pa je neophodno pravovremeno uvođenje nemlečne ishrane. Nadoknada gvožđa je potrebna samo u slučajevima rođenja dece sa malom telesnom masom ili dokazanom anemijom.

Dr Jelena Durutović

NAPOMENA
Sadržaj web sajta ordinacije nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu ordinacije nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte s lekarom.
SHARE IT: